Kategorija: Blog

Svedoci smo, konstantne ljudske želje za srećom, zdravljem, materijalnim blagostanjem. Svi nešto želimo, patimo što nešto nemamo, stalno pokušavajući da ostvarimo svoje želje. Posmatrajući društvene mreže možemo zaključiti da svi žive nekakav svoj san – nasmejani okruženi prelepim ambijentima, zamišljeni na egzotičnim destinacijama, opušteni i okruženi stvarima od prestiža. Svi srećni, svi su glavni glumci skupih sapunica a onda kada ih sretnete i kada vam otvore dušu vidite crno beli film bez tona. Svi nešto žele ali im se ne da! Ceo tekst „Da li znate šta je zakon dopuštanja?“ →

Posmatrao sam drugaricu koja je sa sklopljenim dlanovima čekala jako važan telefonski poziv. 

Da li ponekad izgovaraš neku molitvu?– pitao sam je.

Da, znam samo Oče naš – odgovorila je kratko.

Bez obzira da li smo religiozni ili ne, čovek se obraća višim silama od praiskona. Svaka molitva, iz koje god da je religije, čak i ona koju smo sami izmislili vođeni vapajem duše, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i univerzumu, kao što i sam naš život počiva na njima. Ceo tekst „Šta je zapravo molitva“ →

Ljudi koji dolaze kod mene uglavnom ne kasne. Nekad je to iz stvarne želje da pronađu sebi pomoć, a nekada prosto iz poštovanja prema meni. Međutim, i u tom pravilu ima izuzetaka. Bila je jedna gospođa koja nikada nije mogla da zapamti kada smo se dogovorili da se vidimo, pa sam joj zapisivao, mada je i tada često gubila podsetnik. Nekada bi zaboravljala da dođe, nekada bi kasnila, sve u svemu „nije nam se dalo“.

Meni se vrti u glavi. Imala sam jake bolove. Taksista se nije pojavio… – bezbroj izgovora je postojalo za samo jednu misao njenog ega: „Neću da se menjam!“ Ceo tekst „Da li baš zaista želite da vam bude bolje?“ →

Upoznao sam ženu koja je za mene čula preko bloga. Na prvi pogled, bila je mlada, zdrava i po svemu sudeći uspešna žena. Po struci je bila matematičar, imala je jedno dete i uspešan brak. Obratila mi se zbog zdravstvenih problema: Imala je lupus i nekoliko spontanih pobačaja u poodmakloj trudnoći pre i posle jedinog deteta koje je rodila. Po njenim rečima, slučajnost je dozvolila da se to dete rodi. Njeno pitanje bilo je da li da nastavi sa pokušajima da dobije dete ili da odustane, pošto je po svemu sudeći imala velike probleme. Slučaj je bio veoma zanimljiv i neobičan. Posumnjao sam da se problem nalazi mnogo dublje nego što je mislila. Moja sumnjao bila je na prethodnom životu. Ceo tekst „Uzrok se često nalazi na neočekivanom mestu“ →

Sve što pišem i radim izaziva u ljudima različite reakcije. Odavno sam prestao da se obazirem na negativne emocije ljudi koji na taj način izražavaju svoje unutrašnje nezadovoljstvo. Te ružne reči, kojih hvala Bogu ima malo, nisu upućene meni. Na taj način ti ljudi opisuju svoju unutrašnjost – vapaj svoje nemoći da se suoče sa samim sobom. Na tom putu smeta im svako ko ih podseća na suštinu njihovog problema.

Ja nastavljam sa radom. Nadam se da ću barem jednog dana dopreti i do njih i pokrenuti ih na buđenje. Svaki moj tekst je poklon od srca onima koji žele pomoć. To ste vi koji možete da se pronađete u mom znanju, iskustvu i delima.

Vama imam da zahvalim što je mnogo više lepih poruka koje mi stižu. To su reči onih koji se već bude i koji pronalaze pomoć u mom radu i pisanju. Slušajući vas i ja rastem! Uzajamno se pomažemo i bodrimo! Mnogo učim od svih vas koji dolazite kod mene ili mi pišete. Čovek koji prestane da uči, izgubio je bitku sa egom, i prestaje da živi. Ceo tekst „Prvi korak je najteži“ →

Zašto ljudima nije sve onako kako bi voleli?

Vole? To znači da imaju želju. Ako žele, to znači da bi trebalo da im se dogodi, zar ne? Tako bar obećavaju neke tehnike koje misle da je dovoljno samo razmišljati pozitivno.

Zar zaista mislite da samo ako po glavi vitlate „crveni Ferari, crveni Ferari, crveni Ferari“, da ćete ga stvarno i dobiti?! Možete da mantrate tako narednih stotinu godina, da prizivate i nadate se, ali se sigurno ništa nećete desiti. Taj ko vam to kaže, opasno vas laže! To je isto kao da mislite da ste rešili problem inficirane rane tako što ćete staviti ružičasti flaster. Ceo tekst „Ko vam je kriv?“ →

U psihologiji čoveka jedan od najvećih strahova je strah od smrti. U našoj kulturi smrt se smatra nečim najstrašnijim, što samo govori o stepenu naše zrelosti i o tome koliko se tom temom bavimo.

Dok sam bio na Tibetu, jedan monah mi je rekao da je smrt najsrećniji trenutak u životu. Tada mi je to bilo neshvatljivo, ali me je nateralo na razmišljanje. Kasnije sam boravio u Meksiku i video da se i tamo ljudi ophode prema smrti na drugačiji način od nas ovde. Oni je slave! Smrt posmatraju kao veoma značajan trenutak jer tada shvatamo suštinu života.

Osećam se loše. Imam odlično plaćen posao, radno vreme kao trudnica, niko me ne dira, a ja osećam kao da trulim iznutra. – rekla mi je jedna žena srednjih godina koja je došla kod mene po savet.

Vi ste na stazi smrti, pokušajte da naučite njenu lekciju! Ceo tekst „Kako da pređemo stazu smrti?“ →

Po preporuci sam se sastao sa jednom gospođom koja je izgledala savršeno za svoje godine. Negovana i dobrostojeća – videlo se da brine o sebi. Naivno sam pomislio sam da je tako na svim nivoima.

Zbog čega ste mi se obratili? Šta remeti vaš lični mir, pa ste se rešili da potražite pomoć? – pitao sam je.

Meni ne treba pomoć. Ja apsolutno sve razumem. Ja sam terapeut, ja lečim druge, sve razumem, ja komuniciram sa svetlošću.

Zašto onda dolazite kod mene?

Znate, mene niko ne razume, pa sam se nadala da sa vama mogu otvoreno da pričam.
Ceo tekst „Senka duše“ →

Imam jednu teoriju:

Apsolutno smatram da ne grešim kada dajem sve onako kako bih ja to želeo da meni neko daje. S druge strane, kako da postignem najviše duhovne sfere kada me drugi sabotiraju. Čini mi se da stalno moram da se bavim drugima. – sve ovo meni govori jedan gospodin koji je došao kod mene. Ceo tekst „Da li postoji objektivna istina?“ →

Ponekad dođu ljudi po pomoć ili učenje, a onda proradi duh cenkanja i sve krene u natezanje. Pitaju za popuste, može li džabe, kalkulišu… Da se odmah razumemo, gde je potrebna istinska pomoć tu nema razgovora o novcu. Pomoć je na prvom mestu!

Zašto ti naplaćuješ svoje usluge? – pita mene jedna žena.

Gde vi radite? – pitao sam je.

U elektro distribuciji.

Da li primate platu?

Primam.

Zašto? I da li možete da pitate tamo kod vas na poslu da li mogu ovog meseca da ne platim struju?

Pa ne može.

Znam! Moja je odluka da ne sedim pod svećom u svojoj kući zato plaćam struju i poštujem onoga ko mi je daje. Ceo tekst „Koliko zaista želite da vama bude dobro?“ →

Šetao sam se Kalemegdanom sa jednom prijateljicom kad najednom, iz jedne male i tamne, prljave barake izađe čovek, nalik na nekakvog pustinjaka. Krenuo je nekud, držanja prilično opuštenog, a u stopu ga je pratio jedan pas lutalica.

Moja prijateljica je požurila da izrazi svoje gađenje i to je učinila isuviše jasno. Mene je cela scena podsetila na sliku koju sam jednom video. Na slici je bio predstavljen mitski pustinjak.

Odvratno! – reče ona.

Svi mi možemo biti on. – nastavljam ja iz svojih misli.

Ja to neću nikada biti! – prelazi u napad.

Možda bi trebalo da nekad pokušaš da se, bar u nekim situacijama staviš na njegovo mesto i probaš da sagledaš svet iz ugla jednog pustinjaka. – odgovorio sam. Ceo tekst „Pustinjak u svakome od nas“ →

Želim da budem uspešan. – izjasnio se jedan advokat koji je došao kod mene.

Šta za vas znači biti uspešan?

Pa, da imam ugled, da me poštuju u društvu.

Kako se to meri od davnina do dana današnjeg? – nastavljam i ja sa pitanjima.

Pa, da budem materijalno obezbeđen.

Čovek je uvek usmeren ka dostizanju, ne samo materijalnih, već i duhovnih vrhunacа kroz istrajni i predani napor koji ulaže. Nažalost, to je uvek bilo polovično: tek simbol muškosti i materijalnog dela uspeha. Onda je to vremenom i greškom zamene teza, poistovećeno sa muškim aspektom plodnosti, pоhote, sa ambicijom i lukavom lucidnošću. U čitavoj priči samo fale rogovi pa da simbol natрriodne moći i božanskog „čoveka na položaju“ bude kompletan. Pogađate, tu mislim na biblijsku predstavu đavola koji takođe nije nepoznanica u svetu uspeha. Tako izgleda slika uspešnog čoveka današnjice: osoba opijena hedonističkim odnosom prema životu i svom uspehu. Skoro patološka ljubav prema tako iskrivljenoj slici uspeha…. Inače, jedina vrsta ljubavi koja ne vodi u ravnotežu, mir i radosni spokoj jeste ljubav prema moći. Ona je beskonačna i obično prerasta u patološku potrebu samo za još moći, bez realne potrebe koja je utemeljuje. Ceo tekst „Da li smo zarobljeni u sopstvenom klupku?“ →

Kao komentar na jedan moj tekst, u kome sam govorio da je sve u našem životu neka lekcija, dobio sam veoma potresnu poruku u kojoj me jedna žena pita: zar je moguće da joj je univerzum oteo supruga i druge bližnje zarad njene lekcije?

Da li zaista mislite da je to O.K? Da li treba da budem srećna i zahvalna? Na čemu?! Ja sam bila srećna i prilično zadovoljna. Sada nema ničega više za mene. Mislite li da mi je Univerzum dao „ono što mi treba“? Pa čak i da jeste, da li su svi oni poumirali da ja dobijem svoju životnu lekciju? Ja svoju sadašnjost ne volim i srećna sam jedino kada se vratim u prošlost, a budućnost više ne vidim, niti me zanima (osim kada su deca u pitanju) jer decu moram da pustim kada porastu da ostanem potpuno sama.
Ceo tekst „Šta je uzrok teške tragedije?“ →

Pročitao sam negde da našim dolaskom na ovaj svet, naša duša donosi sa sobom mnogo mogućnosti i potencijala, mnošto iskustava i znanja iz mnogih prethodnih života. Svaka duša dolaskom u ovaj život unela je puno lepote i ljubavi.

Mnogi ljudi to ne razumeju, možda ne razumem ni ja u potpunosti ali odlučijem da verujem jer mi to daje mnogo više odgovora nego neverovanje.

Na svojim predavanjima često ponavljam da svi trebamo da osvestimo svoju dušu, koja je večna, jer je upravo to večni deo nas samih. Duša je ta koja nas poziva da se pokrenemo i napravimo sve što smo sebi zadali za ovaj život pre dolaska. Iako je duša večna, život koji živimo ima svoj ograničeni rok trajanja zato ona želi da što više postignemo u svakom svom životu. Naše je samo da je čujemo, saslušamo i uradimo kako nam ona kaže. Ceo tekst „Koliko biste platili da vam bude dobro?“ →

Primetili ste da su rasprave sa ljudima koji dođu kod mene u kancelariju svakodnevna stvar. Teme su najrazličitije. Jedan čovek čitao je moje članke i to ga je podstaklo da sa mnom raspravi priču o reinkarnaciji.

Bog nije tako siromašan da mora da vraća jednu dušu u hiljade života. – argumentovao je on svoj stav.

Bog voli one koje je po sebi stvorio, pa ih ne koristi kao pione koje će slati na zemlju da sa njima igra šah u raznim situacijama. On nas odgaja, želi da rastemo i da mu se približimo. S obzirom na to da ne možemo sve naučiti u jednom životu, vraća nas dok god ne savladamo sve lekcije i ne postanemo kvalifikovani da budemo u njegovom društvu.
Ceo tekst „Reinkarnacija: Za i Protiv“ →

Rekli ste na jednom svom predavanju da kada se prepustimo i živimo u miru, da tada dolaze sva izobilja. Evo ja sam se prepustila, ali slabo nešto imam novca. Pogledajte na šta ličim! Sva sam se usukala, verovatno imam i neki problem sa zdravljem. Nisam srećna, a vi kažete da će radost doći. Pa gde je? – rekla mi je jedna žena koja je jednom došla kod mene. Ceo tekst „Nije cilj da se osećamo bolje već da bolje osećamo“ →

Upravo sam poslao poruku osobi koja me je kontaktirala u želji da se vidimo i zakažemo prvi dijagnostički tretman. Ja joj se izvinjavam zato što je čekala i predlažem neke svoje slobodne termine. Odgovor je bio: Sram te bilo, ostavljaš me da čekam!

U ovom svetu žurbe i jurnjave ljudi smatraju da sve moraju dobiti sada i odmah, tačno onda kada su oni namerili. Da li je to zaista moguće? Ceo tekst „Da li smo spremni ili ne?“ →

Ljubav je nekada toliko komplikovana! Nije svima, ali mnogima jeste. Srećni su oni koji to umeju… Mislio sam malo o tome dok sam posmatrao dvoje mladih koji su sedeli u restoranu za stolom pored mog. Stigao sam ranije i čekao prijateljicu.

Bili su prilično druželjubivi. Pozdravili su me čim sam seo. Malo sam bio neodlučan pred konobarom, pa su mi preporučili domaći hladni čaj, specijalitet šefa kuhinje. Nisam se pokajao! Interesantno je bilo diskretno ih posmatrati, pa sam iskoristio vreme čekanja da se prepustim zanosu nedorečenosti koja je među njima postojala. Pokušao sam da ih shvatim, da pomognem ako mogu.  Ceo tekst „Zašto je toliko teško reći „Volim te!“?“ →

Ja ne verujem da Bog postoji! – kaže mi mladić koji je došao kod mene jer bi želeo da počne da uči Reikey.

Ne verujem ni ja. Ja znam da postoji! Tvoja volja da li ćeš verovati u nešto ili ne. Jesi li čuo za onu prastaru rečenicu: glupo je govoriti da Bog postoji, ali još gluplje da ne postoji.

Ti u svojim tekstovima i predavanjima navodiš ljude da veruju. Ja ne verujem da me je Bog stvorio, religija je za mene laž. Šta ćemo sad?

Svako se od nas zabavlja istom zagonetkom: ko smo, odakle smo, kuda smo krenuli… Svi tragamo za objašnjenjem koje će nas zadovoljiti. Religije sveta daju odgovor i taj odgovor je dobar mnogima, zapravo većini. Ako je neko pronašao svoj mir u religiji, neka ga, zašto uopšte mi pričamo o tome? Ceo tekst „Kako započeti učenje“ →

Posle duže letnje pauze, u moju kancelariju je ušao čovek koga sam dobro poznavao. Prvi put smo se sreli kada je došao kod mene zbog izvesnog nespokoja koji ga je zatekao na životnom putu. Vrlo lako smo našli uzrok njegovog stanja. Dolazio je nekoliko puta i uz razgovor i energetske tretmane izlazili smo na „zelenu granu“. Ubrzo se osećao dosta bolje. Inspirisan napretkom, odlučio je da nauči kako i sam da praktikuje Reiki kako bi održao svoje novostečeno dobro stanje.

Ipak, osoba koja je sada došla nije bila ista ona koju sam poslednji put video. Izgledao je, a kako sam kaže i osećao se, kao da mu je neko izvukao tepih ispod nogu. Magla svuda i ne zna šta je gore a šta dole, šta je ispred, a šta iza. Pogled mu je bio ugašen, a izraz lica izmožden. Pomislio sam da je u fazi čišćenja i da je zbog toga toliko skrušen i uplašen. Ceo tekst „Zatvorena vrata“ →