Sreća je predmet opsesija svih ljudi odvajkada. Često neuhvatljiva i neobjašnjiva, misao o sreći prisutna je u svakodnevnom životu svakog od nas hteli mi to da priznamo ili ne.
Sreća je kada je nešto lepo i dobro.– rekla mi je žena koja je došla kod mene žaleći se kako nema sreću.
Šta znači lepo? I šta je dobro? Sa čime ste uporedili i na osnovu čega ste to drugo proglasili ružnim ili lošim?
Zbunjujete me svojim pitanjima.– konstatovala je žena.
Sreća je fenomen koji umnogome određuje kvalitet našeg života i za kojim svako od nas stremi i oblikuje svoj život u potrazi za njom. A da li zapravo znamo uopšte šta je ona?
Uopštena definicija sreće kaže: Sreća je stanje zasnovano na zadovoljstvu životnom situacijom, koje je u tesnoj vezi sa osećajem ispunjenosti i uživanja.
Zadovoljstvo životnom situacijom i osećaj ispunjenosti i uživanja mogu da se gledaju iz mnogo uglova i zavise od mnogih činioca, i mogu biti obojena raznim ličnim patologijama. Sreća je prilično subjektivan pojam.
Svi tragaju za tim kamenom mudrosti, sreći kao univerzalnom stanju koje kada dokučimo biće nam rešeni svi problemi. Tu mi se čini da um prosečnog čoveka nastavlja ovu rečenicu: … zavideće mi svi; konačno će me poštovati; e tada će oni shvatiti ko sam ja; moliće oni mene tada itd.
Čini mi se da sreću svi posmatraju kao stanje koje kada dođe promeniće život, rešiti probleme, osloboditi patnji itd. Ali sreća nije stanje, sreća je proces. I u jurnjavi za tim stanjem ljudi zanemaruju ili propuštaju proces i tako samu sreću.
Iako je najčešće vezujemo za dobro zdravlje, stabilno emotivno stanje ili zadovoljavajuću materijalnu situaciju, jasno je da će nekoga srećnim učiniti jedna stvar a nekog drugog nešto drugačije i tako dalje. Neko sreću smešta u domen porodičnih vrednosti, dok će nekom drugome biti važnije da ostvari uspešnu poslovnu karijeru; trećeg usrećuje život na javnoj sceni, četvrti će doživeti spokoj i zadovoljstvo tek u mirnom životu u prirodi itd.
Ja sam želela da budem srećna i sve sam organizovala. Pronašla sam super turističku agenciju, dobar aranžman, platila to veoma skupo i kada sam tamo došla ništa nije bilo kako sam očekivala i eto ja vam lepo kažem, ja definitivno nemam sreću.– žalila se žena.
Zar zaista mislite da neko ima sreću a neko ne, da sreća može da se ima, uzme, plati, izgubi ili pronađe?
Ali ajde vi mi objasnite, zašto ja tamo nisam bila srećna a sve sam lepo isplanirala?
Prvo, ne možete da isplanirate da ćete sreću naći na određenom mestu jer sreća nije stvar. Drugo, sreća u vašem slučaju nije destinacija na koju ste otišli već je trebala da bude čitav put. Uživanje u organizovanju putovanja, svaka sitnica puta do željene destinacije, sve stvari koje su se zapravo nalazile između vaših planova, sreća je trebala da bude proces koji nije zasnovan na kriterijumu koliko ste platili to putovanje i koliko zvezdica ima hotel u kome ste odseli. Očekivali ste imaginarnu sliku koju ste kreirali na osnovu nametnutih vrednosti formiranih verovatno na društvenim mrežama i slikama lažnog sjaja oni koji to prodaju za debele pare.
Osećala sam se više kao da sam se džabe penjala na neki ružni planinski vrh na koji kada sam se popela nisam ništa videla jer je bila magla. – rekla je žena tužno obešenog nosa.
Gospođo, sreća nije osvojeni planinski vrh već lepota trenutaka na put do njega.
Svako od nas ima jednu ili više “stavki” koje su na lestvici činilaca sreće daleko iznad drugih ali njihov raspored se razlikuje, ponekad i drastično, od osobe do osobe. Takođe, te „stavke“ su formirane na osnovu mnogo stvari, u sadašnje vreme najčešće na osnovu društvenih mreža gde svi pokušavaju da se prikažu u „najlepšem“ izdanju. Nisu retke fotografije mladića pored skupog automobila a ko zna čiji je taj automobil, devojke u neprirodnoj pozi sreće na mestu gde baš i nije uobičajeno da se neko tako ponaša. Na fotografijama društvenih mreža svi su mladi, lepi, veseli, bogati i najčešće veoma izveštačeni i „ispeglani“foto filterima. Toliko je teško videti sliku devojke čija usta nisu napućena.
Da li je svakoj devojci baš takav izraz lica dok je srećna?
U jurnjavi za srećom često kopiramo stil nekoga ko najčešće dobro prodaje svoju ulogu sreće. A da li se bilo ko zapita: Šta je suština svega toga? Kako se zapravo osećam? U kom stanju i okruženju ću se osećati najprijatnije? Šta najintimnije želim bez obzira šta se očekuje od mene?
Jurmo za tuđom slikom sreće a nemamo hrabrosti za svoju!
Počnite od malih stvari, primetite ono što se već događa, što je tu. Ako ne znate šta je to, kompas vam može biti zahvalnost, tu je mesto sreće.
Istinita je izreka “koliko ljudi, toliko ćudi”, a ja bih dodao: “koliko ljudi, toliko sreća” tako da, ne tražite sreću pokušavajući da prekopirate tuđu, bez obzira da li je istinita ili lažna. Zavirite duboko u sebe i pronađite kako biste se vi najprijatnije osećali, bez obzira šta okolina očekuje. Oslušnite šta to vaša duša želi. Prepustite se tom doživljaju i pustite da proces krene. Sreća je baš tu!