U Rečniku sinonimapiše da su sinonimi za saosećanje: empatija, osećajnost, samilost, duševnost, razumevanje, sažaljivost, samilosnost, sapatništvo, saučešće itd. Mislim da ljudi mešajubitnestvari.
Ja o saosećajnostiimam drugačije mišljenje, ovde su pod jednim imenom i negativne i pozitivne emocije.
Svi kažu da treba biti saosećajan a ja sam čist dokaz da je to štetno po zdravlje.– rekla mi je jedna žena.
Možete li mi to malo bolje objasniti? – pitao sam je.
Moja ćerka toliko nema sreće sa muškarcima da je stalno sama. Ja joj kažem da ako je njen otac bio budala nisu svi takvi. Ja sam se žrtvovala zbog nje, ostala sam sama ba bih je odgajila a ona mi tako vraća. Ali šta ću, ja sam dobra majka, saosećajna, to mi toliko loše pada da sam se razbolela.
Mislite, vi ste empatični?
Ma to je to, saosećajna sam, brinem za nju stalno da ću na kraju i da umrem.
Saosećanje je veće od bilo koje drugevrline, zato što je onokoren velikog broja drugih vrlina. Kada je čovek saosećan, u njemu nema želje da povredi druge ljude.Njegovo telo, govor i um su pročišćeni, briga za dobrobit bližnjeg se povećavai pokazuje, a stanja u njemu kao što su blagost, strpljenje i sreća se uvećavaju. Pošto je smiren, saosećajan čovek ne budi strah u umovima drugih ljudi, pouzdan je. Ne rastržu ga strasti, vatra mržnje ne prži njegovo srce jer je razhlađenvodomsaosećanja. Imajući sve ovo na umu, treba nastojati stalno razvijati saosećanje prema drugima kao prema sebi samom.
To je u Bibliji naglašeno rečenicom: Ljubi bližnjeg svoga kao sebe samog.
Problem je što ljudi mešaju saosećanje i empatiju, misle da je to jedno te isto i obično se ponašaju empatično. Empatija je negativno stanje uma a saosećanje pozitivno. Današnji čovek zna da je saosećanje pozitivna vrlina ali nažalost svoje negativnopoimanjesituacije – empatiju, pravda nazivajućije saosećanjem.
Kako to mislite, sada mi ništa nije jasno?– pitala me je žena sa početka teksta.
Saosećanje je osećajnost prema bližnjoj osobi, razumevanje njenih problema i davanje aktivne podrške iz sigurne, stabilne pozicije uma.
Pa ja sam takva!– rekla je.
Ne gospođo! To što vi radite – misleći da razumete probleme svoje ćerke, sažaljevajući nju i njen život i saučestvujući u njenom bolu, zapravovi samo pasivno učestvovanje u njenom problemu itako postajetesapatnik. Pateći sa njom vi ste joj samo još veći teret, tako da joj otežavate shvatanje situacije jer je nesvesno hrabrite unjenimnegativnimstanjimai postupcima.Viste joj samo još jedan kamen oko vrata koji je vuče na dno. Vaši postupci nisu joj ni od kakve pomoći. Vi možda imate najbolju nameru ali očito ne razmišljate o svojim postupcima. Razmislite da li sve to radite iz sebičnosti jer je mnogo lakše da se pustite „niz reku“ događanja i samo očajavate, kukate i tako „sipate so na ranu“ onome zbog koga patite. Da li shvatate razliku?
Ali ja želim da joj pomognem. – žena se zaplakala.
Ako želite da joj pomognete morate prvo shvatiti razliku između onoga štaradite i onoga štabiste trebali da radite! Vi ste empatični – saučestvujete u emotivnom stanju svoje ćerke bez stabilnog oslonca, konstruktivnepomoći i utehe. Vi joj otežavate jer umnožavate i raspirujete njene negativne misli, emocije i stavove. Da biste joj pomogli vi morate biti stabilni i shvatati poziciju iz koje želite dato uradite. Možete je razumeti ali ne i patiti sa njom. Ona nema koristi od toga. Možete joj biti uteha ukoliko je bodrite a ne jadikujete, ukoliko je hrabrite a ne naglas patite, ukoliko joj dajete konstruktivan savet aneponavljate njena negativna gledišta i stavove, ukoliko joj dajete slobodu izbora ne mešajući se u njene odluke koliko god ih smatrate zapogrešne.
Kada neko nema stabilnost u donošenju odluka ili prolazi kroz neki težak životni trenutak možemo mu pomoći samo ukoliko misami imamočvrsti oslonac. Kada sa jasnim stavom ali i razumevanjem pružamo ruku bližnjem, na taj načindajući mu mogućnost da zakorači na čvrsto tlo. Ne možemo pomagati davljeniku ako plačući skačemo iz čamca u vodu, već ukoliko mirniiuz ohrabrenje pružamo ruku sasigurnog mesta učamcu. Da bismo pomogli misamimoramo biti sigurna luka.
Gospođaje spuštenog nosa otišla kući jer je zapravo praveći dramu oko tuđih problema želela samo da skrene pažnju sa svojih neuspeha, veličajući sebe,skrivalajesopstvene nedostatke, baveći se drugimabežala od sopstvenih problema.
Razmislite da niste i vi možda takvi!
