Često me ljudi pitaju: Kako da poštujem nekoga ko mi je naneo zlo kada ne mogu ni da mu oprostim za učinjeno?
Poštovanje je kontakt sa najdubljim smislom života!
To nam niko nikada nije objašnjavao pa zato i ne znamo, a kada ne znamo, živimo stihiski odgovarajući samo na najprimitivnije reflekse preživljavanja koji nas ograničavaju i sputavaju.
Ali krenimo od početka…
Svako biće je došlo u svoj život sa nekim zadatkom, da ne kažem misijom. Duša bira okolnosti, telo i um koji bi trebao u njeno ime da odigla datu ulogu i nauči određenu lekciju. Um se opire jer je iskušavan i bačen na poligon pun izazova i zamki, jer to je i poenta svakog početka učenja. Na njemu je da se izbori i uspe da dosegne realizaciju u spokoju ili prepusti i potone u ponor materijalno pimamnjivih ograničenja.
Ovde ću stati, o ovome ću više pričati na mom predavanju 05. Novembra u hotelu Tulip Inn u 19h.
E upravo ovde se nalazi i zamka zvana poštovanje!
Kao što sam već napisao, spoljašnjost svakog bića je gusta materija energije uma koji se na svoj način rve sa svetovnim iskušenjima i učenjima lekcija sopstvene duše. Ta energija je teška, reaktivna, zapaljiva a zna biti i veoma neprijatna. Duša je skrivena duboko unutra. Neograničena vremenom ona čeka um da dosegne zadato. Tako može čekati i veoma dug period sunovrata uma kroz mnoge živote.
Ako se u trenu nekog sopstvenog nemira, izazvanog sukobom sa nekom drugom osobom, zakačimo za spoljašnju energiju te osobe, koja je u službi učenja naše lekcije, mi onda ostajemo zarobljeni okupirani tom destruktivnom energijom. Vibracija naše energije postaje istovetna vibraciji energije koja je izazvala sukob ili je jednostavno samo učesnik u službi vaše lekcije. Obuzeti destruktivnom energijom vi samo još dublje upadate u mrak te strukture. Tako privlačite sve više i više iste energije a samim tim i slične okolnosti upadajući sve duplje u gusto blato tog problema. Reagovanje na način suštine izazova, istovetnom energijom, nije put kako se možete osloboditi od nevolje u koju ste upali. A to je upravo put koji ljudi najčešće biraju. Svađa, rasprava, zameranje i nepoštovanje su prva linija odbrane za kojom svi posežu kada su u nevolji. To nije rešenje!
Iza te grube strukture koju čini energija uma, duboko unutra, skrivena od pogleda, krije se energija suštine, energija duše. Ukoliko bismo mogli da dopremo do nje, shvatili bismo da smo upravo tu dobili ključ koji je u stanju da otljuča sve zapetljano i nerazumljivo, i da razreši taj nemir i nespokoj na najlakši mogući način. Pitanje koje se postavlja je: Kako prodreti kroz čvrste zidove okrutnog razbesnelog uma?
Odgovor je: Suprotnom energijom njegove suštine! A to je upravo poštovanje!
Poštovanje je kontakt sa suštinom svake stvari ili bića. Iako, kroz čvrsti oklop uma, ne možemo videti šta je to unutra, dovoljno je znati da je suština unutra i ići pravo ka njoj. Taj proces tj put ka njoj olakšaće nam saosećanje. Bez poštovanja, život je pun destruktivnih i surovih iskustava, što znači da smo sami odgovorni za kvalitet našeg života a ne iskustva kojima pripisujemo zasluge za to.
Da li je neko lakše ili teže sklon poštovanju zavisi samo od toga koliko ta osoba poštuje suštinu života i njegova pravila i principe koji su jači od svih nas, i ne možemo ih mi promeniti, jer postoje kao takvi od kada je sveta i veka.
Treba biti svestan i činjenice da je teško poštovati iskreno jednu osobu ako nemamo duboko poštovanje prema svim osobama oko nas. Svaka osoba, onakva kakva jeste, deo je našeg života i ima svoje mesto u matrici našeg života jer je to deo naše lekcije. Ne poštujući tako svakog učesnika našeg života mi ne prihvatamo ni život a samim tim i ne zaslužujemo poštovanje.
Kada ste u potpunosti ispunjeni dubokim poštovanjem ne možete nauditi sopstvenom životu čak i kada vam se čini da ste slabiji od okolnosti koje vas ugrožavaju.
Poštovati ne znači biti u miru samo sa onim osobama sa kojima smo u sukobu, tu se misli i na sve ostalo: biljke, životinje i celu majku zemlju. Poštovanjem i čuvamo, jer smo svi mi, zapravo, jedno!
Prema tome, poštovanje je prihvatanje da je sve ono što je deo našeg života, samo po sebi značajno jer je tu za naše najveće dobro!
