Sedeo sam u nekom društvu i slušao poznanike kako pričaju o svojim problemima toliko se uživljavajući u ta svoja loša osećanja kao da jedu neki omiljeni obrok. Toliko su bili okupirani negativnom stranom svoje svakodnevice i toliko je bila gusta masa njihove energije da nisam uspevao ništa da im kažem. Obuzela me je misao samookrivljivanja jer sam se osećao odgovornim da promenim njihove poglede na život. Kada sam se malo izmakao u svojim mislima, shvatio sam da oni zapravo ne bi ni bili u stanju da me čuju jer su bili van domašaja bilo čega što je drugačije od onoga čime su okupirani. Izgledalo je kao da su patološki uživali u svemu tome jer da nije tako zašto bi sipali so na svoju ranu. Ceo tekst „Može vam biti bolje“
