Ja ne verujem da Bog postoji! – kaže mi mladić koji je došao kod mene jer bi želeo da počne da uči Reikey.
Ne verujem ni ja. Ja znam da postoji! Tvoja volja da li ćeš verovati u nešto ili ne. Jesi li čuo za onu prastaru rečenicu: glupo je govoriti da Bog postoji, ali još gluplje da ne postoji.
Ti u svojim tekstovima i predavanjima navodiš ljude da veruju. Ja ne verujem da me je Bog stvorio, religija je za mene laž. Šta ćemo sad?
Svako se od nas zabavlja istom zagonetkom: ko smo, odakle smo, kuda smo krenuli… Svi tragamo za objašnjenjem koje će nas zadovoljiti. Religije sveta daju odgovor i taj odgovor je dobar mnogima, zapravo većini. Ako je neko pronašao svoj mir u religiji, neka ga, zašto uopšte mi pričamo o tome?
Religija je obmana! – branio se momak, a ni sam ne zna od koga ni od čega.
Nisam ni ja religiozan, ja samo vidim Istinu i otvaram se ka Izvoru. Ti ne vidiš šumu od drveta, a glavno drvo na putu je tvoja tvrdoglavosti. Šteta je i to pre svega za tebe samog, što ne dozvoljavaš da se tvoj Duh izdigne iznad tebe. Međutim, šta god da tvoj ego kaže i ili zamišlja, bliži si Bogu nego što misliš.
Sredstva za put nisu bitna. Ni put koji prvo izaberemo nije bitan – to će se menjati. Ko želi da nađe mir, uvek kao polaznu tačku treba da uzme neko verovanje. Ne mora verovanje uvek biti religija. Put nauke koju sam i sam prvo sledio bazira se na određenom broju pretpostavki. Pretpostavke u nauci su očite istine koje svi nekako „vide“, ali ih je teško dokazati. U svakom segmentu ljudskog iskustva postoji element verovanja, bio on malen ili velik, nezamenjiv je. Istina je ono što neko veruje da je istina. Svako na kraju sledi pravac koji mu odgovara. Ako pronađe ono za čim traga, onda je za tu osobu taj smer bio pravi. Svi težimo smirenosti, ali i tu postoje različiti stepeni. Neki ljudi su smireni s veoma malo, drugi traže svoje zadovoljstvo u religiji, nekima treba više, ne moraju imati samo mir uma, već i veliki mir koji sa sobom donosi obilje duha. Za ove poslednje, religija kakvom je danas smatramo može biti samo početna tačka. Iznad religije postoji samo učenje.
Verovanje je neophodno za religiju, ali prestaje da bude važno za one koji odu korak dalje i postignu samospoznaju u Bogu. Onda čovek više ne veruje, ne zato što je napustio veru, već zato što vidi. Nema više potrebe da se veruje, Istina postaje očigledna.
Dobro, imaš li ti neku molitvu da mi daš kako bih ja sebe naterao da verujem? – pitao je, nesvestan da se polako otvara.
Molitva je suvišna kada je čovek u direktnoj komunikaciji s Bogom. On tada poseduje znanje. Ona pomaže onima koji teže toj komunikaciji i koji je još uvek nisu dosegli. Ipak, i u tom slučaju, molitva nije nezamenljiva. Ima i drugih načina da se dođe do Boga. Proučavanje raznih učenja ili intelektualna kontemplacija, samo su neki od najboljih i najdelotvornijih načina. Ni to ne može svako.
Dobro daj mi to znanje! – vidim da brzo gubi strpljenje.
Zahtevati znanja pokazuje samo neznanje i tvrdoglavost učenika. Kod tebe je to možda i više od toga – drskost.
Pa hoćeš li mi ti dati bilo koji normalan odgovor? – sad je već bio na ivici strpljenja.
Onima koji dolaze i žele da budu učenici dajem odgovore, ali samo onima koji nisu tu samo zbog zadovoljavanja svoje dokone znatiželje.
Dugo je ćutao i gledao me pravo u oči. Bio sam strpljiv jer sam znao da je to ključni momenat u pružanju ruke čoveka za koga sam verovao da je izrazito pametan. To je bila neprirodno duga tišina. Svako drugi bi je prekinuo bilo kakvom pričom, ali sam znao da to ne smem da uradim. Čekao sam ga kao Sunce koje čeka pala vlat trave posle kiše. Znao sam da kada se podigne, ukazaće se čitav univerzum. Znao sam da u svakoj njegovoj pori pulsira život i ogroman potencijal. Onda najednom:
OK, pobedio si, razumem. Koliko god mi to bilo teško, čekaću koliko god bude bilo potrebno da postaneš moj duhovni učitelj.
Tragač treba da traži svoj put uz pomoć svog duhovnog učitelja, bez čijeg bi vođstva bio u opasnosti da ostane u nepomičnosti. Međutim, zadatak učitelja je pre svega da baci tragača u njegovo najdublje sopstvo. To zna da bude prilično okrutno, ali ne zbog učitelja već zbog ega onoga ko učenjem želi nešto da promeni u svom životu. Kreni od verovanja u samog sebe!
Na moje veliko iznenađenje, izdržao je sve moje zamke, odolevao svim mojim testovima i polako se otvarao za sve ono što sam mu nesebično davao. Ponosan sam na njega. Nadam se da se neće prepoznati, da se ne uobrazi.