Već duži vremenski period, kako kroz terapeutski rad, tako i kroz pisanje, pokušavam da objasnim da je naše telo samo poligon našeg uma, i da uzroke naših tegoba ne možemo tražiti u telu. Na sve ovo pojedinci kažu da ja ne priznajem telo i ono što je evidentno da postoji a to su ćelije i procesi koji se odvijaju u njima. To nije istina, istina je mnogo komleksnija!
Ja verujem da naš um kreira naše telo. Ali pre toga moram nešto da objasnim.
Jedno posebno otkriće na polju nauke u oblasti medicine donelo je objašnjenje onoga o čemu drevne tehnike isceljenja pričaju već hiljadama godina. To je postojanje neuropeptida. Neuropeptidi su mali molekuli slični proteinima koje koriste neuroni za međusobnu komunikaciju. Oni su neuronalni, signalizacijski molekuli koji na određene načine utiču na aktivnost mozga i tela.
Otkriće neuropeptida bilo je veoma značajno jer je pokazalo da je telo dovoljno fluidno da odgovara umu. Zahvaljujući ovim molekulima (neuropeptidima) koji prenose poruke, povezale su se, do sada ne spojive činjenice a to su: misao i telesna reakcija. Neuropeptid nije misao, ali se pokreće mislima, služi kao pokretač transformacije. Neuropeptidi su biohemikalije koje regulišu gotovo sve životne procese na ćelijskom nivou i time povezuju sve sisteme tela. Utvrđeno je i da neki od njih učestvuju u modulaciji prenosa osetilnih informacija, posebno bola, emocionalnih stanja ili u reakcijama koje su izazvane stresom.
Znači, kakve su vam misli takve su vam i emocije. Emocije pokreću neutopeptide, oni prenose informaciju, koja pak degeneriše vaše ćelije. Naravno za to je potrebno vreme.
Znači, istina je da sve počinje u ćeliji. Ćelije jesu osnovna funkcionalna jedinica svih živih bića, motor koji pokreće ljudsko telo, ali neuropeptid je prst koji startuje taj motor i stavlja ga u pogon.
Neuropeptide nazivaju i prenosnicima informacija, jer šalju hemijske poruke iz mozga na mesta receptora na ćelijskim membranama širom tela. Prosečna ćelija ima hiljade receptorskih mesta za neuropeptide, koji se stalno otvaraju i zatvaraju, a ćelije mozga ih imaju na milione! To je kao mehanizam brava – ključ gde je neuropeptid ključ koji otvara bravu na ćelijskoj membrani kako bi izazvao složene i fundamentalne promene na ćelijama sa kojima je u kontaktu.
Primer ovog mehanizma je angiotenzin, neuropeptid koji je odgovaran za žeđ. Angiotenzin se formira od renina, enzima koji se oslobađa iz glomerularnih ćelija u bubrezima u krv i utiče na sledeća mesta receptora: pluća smanjuju količinu vode koja se izdaje, bubrezi smanjuju produkciju urina i mozak (oblast hipotalamusa koja reguliše ravnotežu vode) stvara osećaj žeđi i tera nas da pijemo vodu.
Svi sistemi tela razmenjuju neuropeptidne informacije, a to je unutrašnje osećanje stanja (emocije) koje izaziva reakciju neuropeptida. Ovo je veza između uma i tela u kojoj svaka promena u mentalno-emotivnom stanju uzrokuje promenu telesne fiziologije. Isto tako, svaka promena telesne fiziologije izaziva promenu mentalno-emocionalnog stanja. To je začarani krug za koji smo sami odgovorni.
Vodite računa o svojim mislima!