Pročitao sam negde da našim dolaskom na ovaj svet, naša duša donosi sa sobom mnogo mogućnosti i potencijala, mnošto iskustava i znanja iz mnogih prethodnih života. Svaka duša dolaskom u ovaj život unela je puno lepote i ljubavi.
Mnogi ljudi to ne razumeju, možda ne razumem ni ja u potpunosti ali odlučijem da verujem jer mi to daje mnogo više odgovora nego neverovanje.
Na svojim predavanjima često ponavljam da svi trebamo da osvestimo svoju dušu, koja je večna, jer je upravo to večni deo nas samih. Duša je ta koja nas poziva da se pokrenemo i napravimo sve što smo sebi zadali za ovaj život pre dolaska. Iako je duša večna, život koji živimo ima svoj ograničeni rok trajanja zato ona želi da što više postignemo u svakom svom životu. Naše je samo da je čujemo, saslušamo i uradimo kako nam ona kaže.
Imam osećaj da mi život klizi kroz prste, ljudi kažu da nisam ništa uradila, vreme prolazi a imam već šezdeset godina. – rekla mi je jedna žena.
Nije bitno koliko imate godina i šta drugi kažu već da li ste dosledni kada je u pitanju vaša iskrenost prema samim sebi i da li ste verni svojoj duši i njenoj želji da postigne svoje ciljeve.
Jesam li u svom životu na pravom putu? Koja je moja svrha? Je li moguće da u životu postoji nešto više? – pitao me je jedan čovek na predavanju.
Mnogi ljudi dolaze kod mene tražeći nešto više u sebi, u svom životu, u svojim vizijama života kojeg bi, još uvek, mogli živeti. Neverovatno je posmatrati kako postavljaju skoro pa ista pitanja, i traže slične odgovore. A u svemu tome isticalo se pitanje: Ko sam ja zapravo?
U jurnjavi za egzistencijom, potrebama ega, okupirani sopstvenim frustracijama, navikama, modelima preuzetim od roditelja i predaka mnogi su zauzeti, i ne stignu do „sebe“, kako bi mogli da otkriju i slede svoje unutrašnje vođstvo duše. Tek kada toga postanemo svesni otvaramo mogućnosti koje stvaraju promenu jer dozvoljavaju duši da se ostvari onakva kakva je pozvana da bude u ovom životu.
Tek kada se oslobodimo nepotrebnih navika koje nas drže „vezanim“ dok, jureći za obavezama života ulazimo u situacije u kojima naše istinsko JA pati u tišini dok se ušutkavamo unutrašnjim glasom koji govori: „Ovo ti je potrebno, zanemari sve ostalo jer može biti bolno, ponižavajuće ili štetno“ mi možda po prvi put u životu pravimo prostor sebi, svojim istnskim osećanjima i svojim pravim potrebama.
Jedna od nadubljih potreba duše, koja obitava u svima nama, je čuti taj tihi glasić koji nam šapuće da nije tu radi toga: da bi se gušila prilagođavanju društvu i tuđim potrebama, da bi jela hranu koja joj ne odgovara, da bi patila i „udarala glavom o zid“. Sve dok se duša guši, ona nije u stanju da izraze svoje potencijale. Duša pati dok je gurate u male kutijice loših navika.
Dok sam sa svojim klijentima istraživao njihove živote, i dok smo zajedno tražili put do njhove duše, mnogi su prolazili kroz velike i male promene.
Sećam se jedne žene koju su doveli u kolicima jer nije mogla da prihvati svoje stanje da nikada više neće moći da se kreće bez kolica. Počeo sam da radim sa njom i pokrenuo je da istražuje sebe. Vrlo brzo je shvatila da unutar nje postoji više od samo grupe neurona koji prenose impulse. Potražili smo njenu dušu, koja je smireno čekala svoj trenutak. Bilo je neverovatno gledati tu spoznaju, taj susret i tu promenu životnog stila. Gospođja i danas živi, ali sada više putuje, više se druži, uživa u svom poslu, oseća ljubav prema životu, i oseća se kao da je tek sada živi. Jednom prilikom mi je rekla: Kada bi pronašli neki novi metod da mi vrate da mnogu da hodam ja to ne bih prihvatila jer sam shvatila šta moja duša mora da nauči u ovom životu i kako kroz to shvatanje mora da drži svoj ego pod kontrolom. Dok nisam shvatila koji je put moje duše, moj život je bio siv a sada je pun boja i radosti.
Kako se osloboditi i razumeti šta naša duša želi?
Bitno je istražiti sve svoje navike, koje čine našu svakodnevicu, a ne odgovaraju nam. Zatim osvestiti sva svoje negativne stavove, koji često nikad nisu bili naši već su nam nametnuti. Kada se oslobodimo svih nepotrebnih uverenja koja nas drže zaključane i crpe nam energiju, mi ćemo prestati gušiti sebe. Postajući svoji i shvatajući svoje JA, koje sada može slobodno da se izražava, mi postajemo Svest i Svetlost koja je u miru sa sobom i okolinom živeći svoju karmu na najbolji mogući način i dajući dugima podsticaj da se susretnu sa sobom i svojim dušom. Tada ćemo se probuditi.
