Često u moju kancelariju dolaze ljudi sa emotivnim bolom. Reakcije su uvek negativne, u smislu da to ne zaslužuju ili da to nije smelo da im se dogodi. Često budu iznenađeni onim što im ja kažem!
Emotivni bol je koristan!
Bez bola putovaćete kroz tunel koji nema zidove. To bi ustvari bio otvoren prostor koji nema putokaze kuda treba da krenete. Ako želite da se potpuno oslobodite emotivnog bola, prvo morate da ga dobro osetite.
Stanje povećane pažnje vam omogućava da vidite kada ste „isključeni“, to postižete jednostavnim posmatranjem misli. Reklo bi se da isključivanjem osećanja čovek izbegava neprijatna iskustva. To nije tačno. Energija koja je bol, ostaje u vama uskladištena, ona se iskazuje u budućnosti ili se ispoljava kao fizička bolest. Ovo se svakako odražava na vaše ponašanje i može dovesti do toga da bol širite na druge ljude, što je jedna od najodvratnijih stvari koje vam se mogu desiti.
Bola se možete osloboditi tako što ćete sebi dozvoliti da ga osetite ili razrešite situacije koja ga je izazvala. Moje iskustvo je da dozvolim sebi osećanje bola, da nastavim dalje sa njim a nikako da se borim protiv njega. On će sam po sebi nestati.
Ako se desi da raskinete sa partnerom možda će vaše misli biti:
„Nikada neću naći nekog tako dobrog“, „Biću sam zauvek“ ili „Niko me ne voli“.
Ovo su pogrešne pretpostavke i samo izazivaju još nepotrebnog bola. Jednostavno prihvatite da osećate bol, oslonite se na saveznika vremei bol će nestati. To je isto kao kada udarite laktom o zid. Imate dve solucije, prvu da jadikujete nad vašom nesretnom sudbinom i tako prolongirate bol, ili drugu, da prihvatite ono što se dogodilo, dozvolite sebi da odbolujete i skratite bol fokusiranjem na nešto pozitivno.
Pazite dobro o čemu razmišljate u tom stanju i ne dozvolite mislima da kreiraju negativnu budućnost. Ako je neophodno da se brzo rešite bola, radite što je više moguće vežbu povećane pažnje jer ona trenutno eliminiše sve emocije.
Kada putujete svojim životnim putem morate stalno da procesirate energiju. Vaš um konstantno tumači stvarnost i kao rezultat toga nastaju misli. Emocije nastaju kada je ovaj proces blokiran i kada postoje nagomilane misli. Ove misli su usmerene na jednu temu i onemogućavaju vam da dobijete još energije. One se vrte u krug i sprečavaju stvaranje novih misli.
Za trenutak ćemo se vratiti na koncept dualiteta. Suprotnosti postoje da bismo sticali iskustvo. Ako ne iskusimo hladno tada ne možemo znati ni za toplo. Ako ne proživimo poneki bol nećemo znati vrednovati vreme u kome njega nema.
Suprotnosti su jedna ista stvar ali na suprotnim krajevima skale. Emocije nas guraju ka jednom od krajeva skale (polaritetu). Kretanje ka oba polariteta tokom života znači da smo sve iskusili i da znamo šta znači biti čovek. Ako duboko u sebi shvatimo da je to neminovnost i uspemo da posmatramo stvari sa razumevanjem, tada ćemo putovati kroz život bez udaranja od zidove tunela. Ovo ne znači da ćemo biti bez osećanja! I dalje ćemo osećati, ali nećemo biti žrtve jakog emocionalnog pritiska koji je nekada kontrolisao naš život.