Izvinite što kasnim. Opet me je iznervirala komšinica. Ta žena je toliko iritantna da je dovoljno samo da izađe da je sretnem na hodniku kad negde pođem, pa da me iznervira. – kaže mi je klijentkinja.
Kakve to veze ima sa mojim nemirom prema toj dokonoj ženetini? Ona mene svaki put sačeka u hodniku dok izlazim iz svog stana!
Ako osećate nemir, bilo kakav, prema bilo kome ili prema bilo čemu, to znači da ste u tome pronašli sličnost. Postoji neki aspect vas kojim niste zadovoljni, a ta druga osoba vas na to podseća. Vi projektujete odbojnost prema drugima, a to zapravo znači poricanje sopstvenog problema koji niste prepoznali. Podsvesno okrećete glavuu od istine. To je pre svega izraz vase nemogućnosti da se suočite sa svojim problemom.
Ali ona je zarozana jedna ženetina, a ja ceo dan spadoh s nogu sređujući se… Kako ja mogu išta svoje da prepoznam u njoj? Šta je to od čega podsvesno okrećem glavu?
To je vaš strah da ste i vi upravo kao ona!
Negujemo poštovanje prema drugima – tako privlačimo ljubav
Gajeći ljubav u sebi stvaramo atmosferu isceljenja za sopstvene nesavršenosti. Rešavajući sopstvene nedostatke otvaramo put ka ličnom razvoju i napretku.
Sposobnost da se pokaže ljubav i poštovanje za svako ljudsko biće znači biti na savršenoj frekvenciji energije univerzuma. Ta energija je svuda oko nas i upravo ona obezbeđuje mir i spokoj u svakom aspektu našeg života. Zat to je dovoljan motiv da se potrudimo?!
Često mi pacijenti kažu ovako:
Kako mogu da volim tu i tu osobu kada je uradila to i to?
Na to im uvek odgovorim pitanjem:
Kako misliš da dobiješ ljubav ako već osećaš mržnju? Slično privlači slično, obrnuto nikad ne može biti!
Ljudi uvek imaju objašnjenje, ma kako ono labavo bilo. Često kažu:
Tu i tu osobu volim, a ovu drugu ne volim zbog toga i toga.
Ja im odgovaram:
Zamisli osobu koju najviše volite i razmislite zašto je volite i zašto je za vas toliko posebna. E sada zamislite ovako: možda je baš ta osoba koju sada ne voliš bila u tvom prethodnom životu ova ista ova koju sada voliš. Da li bi onda mogao da je toliko mrziš kao što je sada mrziš?
Pokušajte i vi, ovo je lak misaoni eksperiment. Neće vam biti svejedno! Mržnja će garantovano iščeznuti.
Osmeh i lepa reč
Naš narod ima jednu divnu izreku, a mi tu poentu često zaboravljamo:
Šta najčešće uradite kada vam nešto nije po volji? Na primer kada stanete u red u pošti, a službenik je loše volje? Kažete nešto loše ili zamislite da ste to rekli. Gledate ga netrpeljivo… Retko ko pomisli da je i njega možda danas snašla neka muka. Da li ste bar jednom pokušali da takvu situaciju započnete osmehom? Možda šala ili samo lepa reč? Pokušajte, rezultat će vas iznenaditi.
Jednom prilikom sam se vraćao sa da dužeg puta. Nosio sam sa sobom sam dva kofera puna kojekakvih đakonija koje sam usput nakupovao. Koferi su kasnili zbog kratkog vremena između dva leta. Kada se tako nešto desi, standardna procedura nalaže da vam aerodromska služba doveze kofere na adresu.
Čekam ja tako kofere, a umesto njih zvoni telefon. Ljubazna službenica sa aerodruma se izvinjava što ne mogu da mi dovezu kofere. Granična služba ih je zadržala. Traže da se ja ne pojavim.
Prva misao: nešto nije uredu, sad ću imati problem! To bi verovatno svakom palo napamet. Vreme je da se kao pravi Srbin naljutim na graničnu službu, da se uplašim, da odem na aerodrom besan i da im svašta kažem!
Ja sam odabrao da uradim sasvim suprotno. Umesto ljutnje, nespokoja i straha, kao prethodnicu u mislima sam poslao razumevanje i ljubav. Stigao sam na aerodrom i potražio graničnu službu. Graničar je bila jedna divna damom srednjih godina. Uputio sam joj osmeh pun razumevanja i reči saosećanja za situaciju. Ona je u tome koliko i ja! Ni njoj baš nije drago što mora da me vidi.
Razmenili smo par uljudnih rečenica. Pošao sam da otvorim kofere kako bi ona proverila šta je u njima – zbog toga sam i došao. Uhvatila me za ruku i rekla da ukoliko ja kažem da unutra nema ničega za šverc, da su to samo moje lične stvari, ona će mi verovati. Nema potrebe da otvaram kofere.
Najljubaznije sam joj odgovorio poštujem njenu dužnost i da nije problem da odgovorim na potrebe njene službe. Otvorio sam kofere, a na kraju procedure čak sam joj poklonio i svoju knjigu. Ona mi se zahvalila i rekla da sam joj ulepšao dan jer se obično ljudi svađaju i prave veoma neprijatne scene.
Možda sam njoj ulepšao dan, ali sam i ja sa velikim osmehom otišao kući. Sa malo razumevanja i saosećanja dobio sam mnogo više pozitivne energije! Umesto dve tužne i ispijene osobe, tog dana je kućama krenulo dvoje ljudi sa osmehom na licu. Tako malo je potrebno za ovaj dar, a prilika za to svako od nas ima bezbroj.
Dobro se dobrim vraća i zapamtite:
Ono što dajete, to ćete i dobiti. Koliko dajete toliko ćete i dobiti. To je zakon i nema izuzetaka!