Želim da budem uspešan. – izjasnio se jedan advokat koji je došao kod mene.
Šta za vas znači biti uspešan?
Pa, da imam ugled, da me poštuju u društvu.
Kako se to meri od davnina do dana današnjeg? – nastavljam i ja sa pitanjima.
Pa, da budem materijalno obezbeđen.
Čovek je uvek usmeren ka dostizanju, ne samo materijalnih, već i duhovnih vrhunacа kroz istrajni i predani napor koji ulaže. Nažalost, to je uvek bilo polovično: tek simbol muškosti i materijalnog dela uspeha. Onda je to vremenom i greškom zamene teza, poistovećeno sa muškim aspektom plodnosti, pоhote, sa ambicijom i lukavom lucidnošću. U čitavoj priči samo fale rogovi pa da simbol natрriodne moći i božanskog „čoveka na položaju“ bude kompletan. Pogađate, tu mislim na biblijsku predstavu đavola koji takođe nije nepoznanica u svetu uspeha. Tako izgleda slika uspešnog čoveka današnjice: osoba opijena hedonističkim odnosom prema životu i svom uspehu. Skoro patološka ljubav prema tako iskrivljenoj slici uspeha…. Inače, jedina vrsta ljubavi koja ne vodi u ravnotežu, mir i radosni spokoj jeste ljubav prema moći. Ona je beskonačna i obično prerasta u patološku potrebu samo za još moći, bez realne potrebe koja je utemeljuje. Ceo tekst „Da li smo zarobljeni u sopstvenom klupku?“
