Život i umiranje

Pročitao sam negde da je jedan čuveni zločinac umro brzo, lakom smrću: od srčanog udara dok je bio na pecanju. Verovatno sledi pitanje: zašto je imao toliko sreće ako je činio toliko zla?

Prvo, ima toliko toga lošeg da je nemoguće lako okajati toliko grehova za života samo kroz samrtne muke. Prave muke za njega počinu posle smrti, u vremenu između dva života. Da, postoji međuprostor, a koliko će se tamo zadržati zavisi od greha sa kojima je umro. Ispaštanja su tamo gora od smrti. Pre svega, strah je toliki da rasprskava kosti. Tupa praznina ispunjava sva čula, užasava i guši. Bestežinsko sivilo bez mraka i svitanja, bez treptaja i uzdaha, bez igde ikoga, bez ičega, sa neopisivom težinom za koju ne znamo ni odakle dolazi ni koliko će trajati u tom nepojmljivom vremenskom prostoru.

Kad smo već kod smrti, reći ću i ovo:

Predugim žaljenjem pokojnika samo ga vučemo unazad i ne dozvoljavamo mu da pođe dalje, u sledeći život.

Treba pustiti, iako je teško, razmisliti kako da u tom trenutku ne budemo sebični. Možda više plašimo sebe rečenicom „Kako ću sada JA bez tebe“ ili „Ostavio si ME…“ i sl. To nije do nas! Nismo mi u centru tog zbivanja! Udahnite, idemo dalje.

Drugo pitanje: zašto deca umiru prerano? Valjda su makar ona bez greha? Nisu imala vremena da zgreše – ponekad ni nedelju dana! Imao sam jedan slučaj kada su kod mene došli roditelji deteta koje je iznenada umrlo bez prethodne bolesti. Bili su očajni, u teškoj tuzi i žalosti. Dete je bilo izuzetno lepo, darovito i toliko napredno da je u mnogo čemu bilo ispred svojih vršnjaka Njegova duša je napredovala tolikom brzinom, uz podršku okoline naravno, da um to nije mogao da prati. Tu je bila i stalna pretnja velike nadmenosti i gordosti. Talenat uvek nosi tu odgovornost: ne smemo dozvoliti da nam isprlja dušu – on je tu da bolje služimo drugima.

Ukratko, duša je nastavila dalje, do novog početka. Ovaj slučaj je ekstreman. Ne morate se plašiti za svako pametno dete, dovoljno je da im samo pomognete da odrastu u dobre ljude. Ne utiskujete u njih svoje ambicije, frustracije i slabosti – nećete ih ispraviti velikim uspehom deteta. To niste vi, nisu to vaši uspesi. Tako im samo činite medveđu uslugu. Podržite ih, ali ne na silu, usmerite ih, ali ne preterujte! Inače, kada se dete razboli ili dođe do poremećaja energetske strukture, odgovori se traže u roditeljima, ne u deci. Ako roditelji nisu odgovorni, problem je verovatno karmičke prirode.

Univerzum ima jednu misiju: da čuva našu duši od naših grešaka. Lekcije su lake, samo ih mi teško tumačimo jer želimo da mislimo da smo komplikovani.

Metafizički gledano, mi smo svetlost. Naša duša živi ljudski život u fizičkom telu na Zemlji. To se može posmatrati i naučno jer je dokazano da DNK i sve ćelije našeg tela emituju različite nivoe energije. Naše zdravlje zavisi od te energije! Kada nam zdravlje slabi, energija se gasi, a kada nam se zdravlje vraća, energija se raspaljuje. Duša zapravo igra veoma značajnu ulogu u regeneraciji našeg tela.

Suptilna energija univerzuma, čiji smo mi deo, neophodna je za naš život. Treba otkriti tu energiju u svima nama, a to je proces koji traje. To je pravo putovanje života! Što smo svesniji ovoga, to nam je um širi, to mu više dopuštamo da vidi i razume. Srećom, taj proces duhovnog uzdizanja ne možemo prekinuti. Dok postajemo svesniji, prepoznajemo zakone univerzuma, principe koji diriguju životima i međusobnim delovanjima.

Nauka takođe dokazuje i tek će dokazati sve ovo o čemu govorimo. Pogrešno je misliti da sve na svetu mora da se nađe u okvirima nauka. Da je nauka otkrila sve što postoji, ne bi za njom više ni bilo potrebe. Neke istine moramo samo da prihvatimo, iako nauka tek treba da stigne do njihovih dokaza.

Budimo obazrivi: nedostatak dokaza nije isto što i dokaz nedostatka.

Ništa nije slučajno. Slučajnost ne postoji! Sve što se pojavi u našem životu, tu je zbog nas, uključujući i ovo što trenutno čitate. To je znak da ste spremni da to primite, da ste dobili priliku. Ako to možete da osetite, možete i da ga upotrebimo za svoje dobro. Možda nemate pojma zašto je to ušlo u vaš životu, kako se pojavilo, ali treba da znate da ništa nije slučajno. Iskoristimo ovu priliku za pozitivne stvari, za promenu. Tako ćemo biti čistiji, spremni da ispoljimo ono što volimo, a to je način da primimo moć oslobođene energije.

9.996 pregleda

9 mišljenja o tekstu “Život i umiranje

  1. Dobri su Vam napisi, poučni i ohrabrujući i volim da ih čitam. Jednostavnošću jezika i brojnim, potkrepljujućim primerima, mame da budu pročitani, jer se vezuju za ime koje prepoznajemo. Jedino mi se ne dopada reč KARMA. Iz iščitavanja Vaših i tekstova drugih autora, karma bi se mogla uporediti sa ponašanjem doslednog (ili nedoslednog!) pravoslavca. Mada, prvi moj susret sa ovom reči bio je u nekom tekstu o transcedentnoj meditaciji.

  2. Šta reći…. Imam utisak kao da sam to već znala ili bila svjesna da je to tako, ali nisam znala ni zašto ni odakle. I opet, ne mogu sve da razumijem potpuno, ali ono što znam je da trebam biti osoba koja daje ljubav, dobrotu i razumjevanje svima oko sebe i sebi samoj! Ako budem znala, mogla i umjela! ❤

  3. Lakše izgovoriti nego učiniti. Da li je veća hrabrost biti nevernik, ili poklonik svetlosti i tunela, međuprostora i obecanih nastavaka posle ovog života? Čovekovom potrebom za večnim postojanjem i strahom od nestajanja lako je manipulisati. Uvek samo naznake, obećanja i čekanja nečega. Ali, zaustaviću se.Hrabro je biti nevernik.

  4. Ne mogu da tvrdim da je to apsolutno tačno, ali negde sam pročitala da ima sedam nivoa postojanja, a da smo mi ljudi tek na trećem nivou. Zato je za početak dobro ako smo svesni koliko ne znamo. Nekima je dato da znaju više od drugih i ti si Žarko sigurno jedan od njih. Kada te spominjem kažem ~ moj duhovni učitelj. Međutim, kada sam pročitala ovaj tekst osetila sam otpor prema slici zagrobnog života koju si nam preneo. I nikako ne mogu da poverujem da je to sto odsto tačno. Zato uzimam slobodu da podelim sa svima ono što intuitivno osećam i prihvatam kao istinu. Mi, kao energetska bića imamo sva saznanja ovog materijalnog sveta, ali nemamo iskustvo doživljenog. Zato nam svaka nova inkarnacija donosi nove lekcije i iskustva, neka lepa, a neka baš i ne. Savlađivanjem tih lekcija, živeći naše materijalne živote i naša energetska bića napreduju. I zato ne mogu da prihvatim da mi kao energetska, svetlosna bića, koja potičemo iz izvora apsolutne ljubavi, kada završimo sa ovim životom odlazimo u raj ili u pakao ili u neku sumornu čekaonicu ispunjenu strahom, sivilom i beznađem. Verujem da se vraćamo tamo odakle smo i potekli, u izvor apsolutne božanake ljubavi 🙂

    1. Eh draga moja, da je sve tako onda bi i majka Tereza i Hiler brali cvece po prelepim brezuljcima. Svakome nove lekcije po zasluzi! Tu smo da ucimo a ne samo da beremo cvece. A koji bi smisao bio da se sve brise i da je sve novi pocetak, onda bi bili samo guske u magli.

  5. Čovjek sa lošim postupcima kad umre ne može osjetiti bol od kojih pucaju kosti zato što nema kosti. Ne može ni da se prži na vatri, mislim može, ali nema efekta. On nema nervni sistem sa nervnim završecima koji prenose mozdu informacije bola. Savjest je nešto drugo, ali to ne dolazi kao kazna nego kao poimanje suprotnosti djela od suštine duše. Priče o paklu, kao moralna paradigma, samo su prividno uspješni. Život u strahu nas odvaja od ljubavi i uvlači nas u postupke suprotne od naše prirode.
    Ne prigovaram na tekst, samo iznosim mišljenje

    1. Hvala na odgovoru.
      Sve sto ste naveli tacno je. Ja sam se posluzio metaforom koja je imala za cilj dublji smisao, u skladi sa tekstom. Zao mi je ukoliko sam bio nedovoljno jasan. U svakom slucaju, komentar poput vaseg obicno me tera na istrazivanje i ucenje. Hvala od srca.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *