Imamo li mi danas Pobednika?

Čitam ovih dana u nekim novinama ružan tekst, i gledam sliku jednog divnog čoveka, velikog srca.  Znam da je sve napisano daleko od istine, ali mi je opet teško. Poznajem ga, neizmerno ga poštujem, zbog svih vrlina koje ima pa me boli neistina kojom drugi ispiraju svoja usta. Kažu izgubio je. Kažu pao je. Kažu još svašta nešto i pritom  ga i osuđuju.

U obične ljude uvukao se mrak i strah koji iz njih progovara osudom i mržnjom. A znam da nismo takvi, i znam da ne osuđujemo iz zlobe, već iz nemoći, tuge i neznanja da razumemo svoju muku i jad.

Ali, ne brinem, znam da ima dobrote i spasa za sve, samo se treba tome okrenuti i otvoriti svoje srce. U mraku u kome ste, možete da vidite svetlo samo se okrenite ka onom ko to svetlo nosi. Okrenite glavu od tame i prašine koja vas zasipa.

Znate li za veliki kip Pobednik-a na kalemegdanskoj tvrđavi? On svedoči o tome ko smo ali i kakav je on, nežan čovek dobrog i hrabroh srca. Pobednik na Kalemegdanu nas podseća na davno zaboravljenu slavu onih čiji smo mi potomci. Mi smo u dvadesetom veku ubedljivo dokazali da znamo da ginemo u ratovima ali i da isto tako znamo da pobeđujemo. Na početku tog dvadesetog veka ceo svet je znao za jedan mali narod sa Balkana i odavao mu počast. Pred kraj tog istog veka on je opet učinio da ceo svet sazna ko smo i kakav je taj mali ponosni narod. Početak dvadesetprvog veka i opet napad na našeg Pobednika, ali ovoga puta napadamo ga mi sami.

Skloni smo zaboravljanju, to nas je uvek skupo koštalo, zato hajde da se prisetimo, hajde da se pokrenemo ka boljem. Od nas sve počinje, ne može biti kriv niko drugi, sve je u našim rukama. Prvi korak je da se okrenemo ka nečemu ili nekome dobrom i, da odlučimo da vidimo samo pozitivno da bi i nama bilo dobro. Nakon toga sve postaje drugačije, verujte u sebe ili makar učite od boljih. Ako ste fokusirani na kap dobrog u moru lošeg, to će vas pokrenuti ka dobrom, prestaćete da se davite i naći ćete svoje ostrvo spasa. Samo se vi pokrenite, vi odlučite kako želite da vam bude i pokažite to. Dobro donosi još bolje a loše još gore. Ako se radujete zbog sreće drugog i vi ćete prizvati svoju sreću. Ako se osudom fokusirate na nešto što mislite da je loše kod drugog, sebi loše privlačite. Odlučite da vam bude dobro i biće! Hajde da se bar jednom okupimo oko nečeg pozitivnog i da u tome budemo složni.

I kao što i sami kažemo: ako nisi u mogućnosti da pomogneš, nemoj ni da odmogneš, dovoljna je samo lepa reč i stisak ruke kao znak podrške.

Ispričaću vam jednu priču. Obreo sam se jednom prilikom u maloj himalajskoj kraljevini. Duboko u planinama Butana upoznao sam jednog starog monaha koji je imao fascinantno znanje o svemu, ali  pojma nije imao gde je Srbija. Mnoge mudrosti mi je rekao, ali ga je mučilo da sazna odakle ja to dolazim, i kako nikada nije čuo za Srbiju. Nije pomoglo ni moje pominjanje Jugoslavije, ni Tita i Nesvrstanih, ni mnogih drugih poznatih komšija kojima smo okruženi. U trenutku kada više nisam imao adute, kao poslednji spomenuo sam njega. Starac je poskočio i uzviknuo: pa ti dolaziš iz zemlje mog najdražeg pobednika , i snažno me zagrlio. Opet sam  se uverio u to da ceo svet zna za moj narod i za naše pobede. Bio sam ponosan!

Svi ga vole i poštuju, jedino ga mi pljujemo. A samo zato što ne razumemo. Lako zaboravljamo pobede a volimo da ističemo nebitne detalje. Petljamo se u tuđi život, baratajući sa poluistinama i poluinformacijama a sopstveni zanemarujemo.

Mi smo narod koji veruje u Boga i kao  takvi ne smemo činiti najveći greh, ne smemo osuđivati. Vitezovi i kraljevi, svetitelji i prosvetitelji,vojskovođe i naučnici koji su našu slavu proneli svetom više nisu živi. Ali On jeste. On je naš vitez 21. veka. Pomoći mu možemo podrškom čak i kada ne razumemo njegove gubitke i bitke koje vodi. On je naš Pobednik i naše svetlo.

Znajte da pobeda nije samo u nadmetanju, pobede su i ljubav,i dobra dela, i znanje i lepa reč. On to ima!

Za njega su moje lepe reči i stisnuta ruka! Njegovo ime svi znate jer ga zna i ceo svet!

Za mene on je Pobednik!

5.547 pregleda

11 mišljenja o tekstu “Imamo li mi danas Pobednika?

  1. Zare ,sta dodati na ovakav sadrzaj teksta!NOLE je i sad POBEDNIK!!
    Mislim da je najvaznije sta Nole misli o sebi a ne sta drugi misle!!
    Srecno Noletu i njgovoj porodici!!!!!!
    Gospodin ford.

  2. Dragi Zarko,

    Negde u dubini duše sam se nadala da ćeš napisati ovaj tekst i priželjkivala ga. Hvala ti na tome. Hvala ti za divne i nadahnute reči. Hvala ti u ime svih onih koji vole, podržavaju, razumeju i cene Pobednika i kojima je teško kad se blati njegovo ime. Ja sam ubeđena da je mnogo više takvih ljudi nego onih drugih. Ali na žalost, na površinu često ispliva prljavština od koje se ne vide ljubav i lepota.

    Hvala ti od srca.

  3. Sjajan tekst o Pobedniku. Da, i najboljeg medju nama, osudjuju i kritikuju. Sve je to život. Ljudi u komentarima uvek govore o sebi, ali to je samo pojedinačno mišljenje i utoliko nevažno. Naš Pobednik zna da je on jednom iskreirao sopstveni uspeh i da i nadalje, iz trenutka u trenutak, kreira sve svoje želje i pobede u raznim životnim oblastima zato što ga ne napušta to ubedjenje o svojoj pravoj prirodi, da je kreator svog života a ne samo posmatrač. Naš Pobednik se ne obazire na tudje mišljenje jer on ima svoju misiju.

  4. Cao Zarko,

    Zaista, nema ukusa koliko se pljuje po njemu ali i ljudima nije jasno sta se zaista desava, jer su PR porukama ima dosta kontradiktornosti. Ja se iskreno nadam da ce prevazici probleme i ostvariti jos neke velike pobede, jer mislim da jos nije ostvario svoj puni potencijal.

    Verujem da dosta ljudi iz slicnog osecanja reaguje na nepromisljen nacin, ali mislim da samo on moze svima da „zacepi usta“ jos jednim talasom dobre igre i rezultata pred povlacenje, cemu se iskreno i nadam! A i nadam se da ces mu u tom smislu biti od pomoci.

  5. Hvala za ovako lepe reči, za ovaj dozirani tekst…,
    Ovo bi trebalo ljudi da čitaju, svaki dan pomalo.

    Nažalost sve je to klasičan primer kako se ljudi ponašaju kada, što bi stariji rekli
    “ krenu kola nizbrdo „.

    Koliko me je samo puta naš Pobednik učinio ponosnim i srećnim. Doduše koliko sam sati proveo uz tv-e mogao sam tri zgrade da sazidam 🙂
    I naravno da to ne želim, ali i ne mora više ništa da osvoji, pa toliko je već učinio, ali ja znam da još gori iskra i samo želim da vidim da uživa.

    Dok ovo kucam, sve vreme mi se javlja misao, Pobednik je sam. I jeste u neku ruku, ali i nije “ mi smo ovde ima nas gomila “.

    1. “ Vratija se Sime, donija je ribu “ 😀

      .., jos jednom hvala za sjajan tekst.
      Zahvalan do neba zato sto me nas pobednik cini srecnim i ponosnim.
      Ko ne zeli da vidi bar jos desetak puta aplauz maolog gospodina? 😀

  6. Hvala mu za sve ovo do sada, uradio je i previse za sve nas. A pricace strucnjaci koji u sportu ucestvuju iskljucivo ispred ekrana, nek’ pricaju koga briga. Hvala POBEDNIKU jos jednom za sve i neka malo uziva u zivotu sa svojom porodicom

  7. Konačno iskren tekst o najboljem, vidi se da je iz srca.
    Sram bilo Obradovića i njemu slične koji od svog jada i bede ne znaju šta će pa pljuju najbolje. Neka je živ i zdrav naš Pobednik, nisu bitni rezultati dovoljno je on uradio!

  8. Tu divnu energiju kojom zraci, obozavam.
    Predivno je bice. Ziv bio i u radosti nastavio.
    A ljudi ? Eh, pa i na Isusa su kamenje bacali. Svakakvi. Samo nas Bog dragi moze sve voleti.
    Lekovit vam je ovaj tekst, Zarko. I za vas, cini mi se 🙂 . Hvala.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *