Zašto ljudima nije sve onako kako bi voleli?
Vole? To znači da imaju želju. Ako žele, to znači da bi trebalo da im se dogodi, zar ne? Tako bar obećavaju neke tehnike koje misle da je dovoljno samo razmišljati pozitivno.
Zar zaista mislite da samo ako po glavi vitlate „crveni Ferari, crveni Ferari, crveni Ferari“, da ćete ga stvarno i dobiti?! Možete da mantrate tako narednih stotinu godina, da prizivate i nadate se, ali se sigurno ništa nećete desiti. Taj ko vam to kaže, opasno vas laže! To je isto kao da mislite da ste rešili problem inficirane rane tako što ćete staviti ružičasti flaster.
Preskočili ste uzrok! Nemojte sada razmišljati o svim onim dalekim uzrocima o kojima pričam svojim klijentima na seansama jer to teško da možete sami u ovom trenutku. Razmišljajte o onome što je vama dostupno, o onome što vam je ispred nosa, a ne primećujete.
Često mi ljudi kažu:
Zašto bih ja radio na sebi kada drugi ne rade? ili
Zašto bih se samo ja trudio? ili
Dosta sam ja radio, neka sada radi neko drugi!
Sa kime se vi to takmičite? Jel to razlog da nekoga „kažnjavate“ jer ste vi posebni ili možda mudriji, pametniji, a problem je uvek negde drugde, a nikada u vašem dvorištu. Ne, problem je u vama i uvek će biti samo u vama.
Da skratim priču, i ne filozofiram previše: problem je to što nemate hrabrosti jer vam je lakše da budete u svojoj zagušljivoj sigurnoj zoni i da kukate i jadikujete nad svojom lošom sudbinom. Dok god budete optuživali biće vam isto. Dok god budete radili isto i biće vam isto. Prestanite da kukate i pogledajte se u ogledalo. Ako nemate hrabrosti, nemate je, i to je u redu, sve je za ljude. Onda ostavite bolji život za one koji imaju hrabrosti, a vi ostanite tu gde jeste!
Jeste li sada ljuti? Da li vam se javlja onaj naš čuveni ponos gde mu mesto nije po principu „e, neću da popustim, pa makar crko“? Na takvu glupost možete samo dobiti odgovor „pa crknite!“ – to će vam Svemir pokazati.
Ljudi shvatite, nije život oaza gde vam je zagarantovan bolji život. Ne važi pravilo da je dovoljno samo da se rodite, a sve vam je zagarantovano. Ovde se ništa ne podrazumeva. Ovo je poligon gde se savladavaju lekcije, a od vašeg angažovanja i stepena položene lekcije zavisi i ishod tj. ono što ćete dobiti za uzvrat. Ništa ne pada s neba i ništa nema za džabe. Ne tražite izgovore u bolesti, lošem društvenom položaju, pogrešnoj zemlji ili nekom političaru, shvatite da je vaš život samo vaš i u toj igri postoji samo jedan krivac, a to je vaša lenjost i kukavičluk.
Ako nemate hrabrosti da to shvatite i to prihvatite onda patite. Međutim, ni tu nije kraj, nemate pravo na ponašanje zbog koga će drugi da pate zbog vas, nemate pravo da drugi trpe zbog vas, nemate pravo da drugima dajete lažnu nadu, nemate pravo da sami odete svojom voljom iz ovog savršenog života koji vam je dat, a vi to ne primećujete. Vi ste samo menadžeri svog života i tu su vam date neograničene mogućnosti ali niste njegovi vlasnici. Vlasnik je onaj koji vam ga je i dao – vlasnik je Izvor, Bog!
Znam da je surovo, ali opet ponavljam samo se pogledajte u ogledalo i odlučite: ili ste jadni, pa se onda prepustite toj nemoći i trulite, ili prepoznajte u sebi odabranog i prepustite se raskoši ovog savršenog života. Na ovom svetu ima mesta za sve i ima dovoljno izobilja za svakoga, ali malo ima odabranih!
Odabran je samo onaj ko to pronađe u sebi. Jadnici, bednici, oni koji nemaju hrabrosti, oni koji traže izgovore, oni koji optužuju druge za svoj neuspeh, oni kojima uvek nešto fali… za njih nema mesta!
Nema izgovora! Što bi rekla neka reklama: ili jesi ili nisi. Nema sredine, nema kompromisa u ovome!
Od vas zavisi u koju kategoriju će te se staviti, da li će vam život biti pun radosti, veselja i svakog izobilja ili će biti pun problema, nemoći i neuspeha. Nemojte se tešiti da je neko ili nešto drugo krivo. Ako vam to pada sada na pamet onda i ne zaslužujete bolje, onda trunite, ali i tada budite pošteni pa ostavite one druge da žive svoj život u radosti i sreći!
Pre nego me osudite razmislite u kojoj ste od navedenih kategoriji!