Kako pronaći svoju sreću

Bio sam na jednom koncertu, i nisam se proveo onako kako sam očekivao. Bio je to koncert muzike koju volim, koju i sam pevam ali ovde se dogodilo nešto drugo.

Na svojim putovanjima po zabitima sveta za koja se veruje da su sveta tragao sam za čudom i prosvetljenjem ali sa retkih mesta poneo sam mir i spokoj. Dugo vremena mi je bilo potrebno da shvatim da ne moram ići negde da bih dobio ono što želim, već da to stanje živi u menu i da ga trebam samo otkriti i dozvoliti mu da me obuzme čitavog, bez obzira gde sam. Upravo to je i najteži deo puta.

Na koncertu o kome pričam, na sceni bila je osoba o čijem polu uopšte ne treba raspravljati. Čudno zar ne? U isto vreme ima i bradu i cipele na štiklu ali njemu se to može jer je oslobođen od pola. Pitate se šta to znači?

Kažu kada se oslobodimo ovozemaljskih lekcija, naše telo postaje nebitno pa sa njim i naš pol, jer smo ga prevazišli. O tome sam samo čitao ali nisam nikada video. Ovaj momak, ustvari, zbog svega što rekoh zvaću ga jelenče po jednoj njegovoj pesmi,širio je radost po sceni na kojoj je bio a to je dokaz da je on baš takav, oslobođen. Biti srećan znači bito slobodan.

Koncert je bio neobičan. Retko kada se može videti na jednom mestu toliko ljudi koji su okupljeni oko jednog, a to je ljubav, izazvani na sreću osmehom jedne osobe. Iako njegova pojava nije svakidašnja u ovim napaćenim krajevima, i stari i mladi su sijali istom energijom koju je jelenče širilo, a to je bila ljubav. Oni su bili ljubav. Biti srećan znači davati ljubav.

Bilo je i izuzetaka, doduše u ogromnoj manjini. Veoma blizu mene sedeo je mlađi par. On je sve vreme koncerta igrao igrice na telefonu, prosipao bes na svoju pratilju i povremene zlurade komentare na jelenčetov izgled. Za trenutak sam se zapitao koliki idijot neko mora biti da se ponaša tako i toliko zlostavlja sebe. Taj čovek je mučena duša koja se zbog svog jada i tame u sebi protivi nekome i ne primećuje sa koliko ga ljubavi i svetlosti ta osoba obasjava. Taj nesretni čovek bio je sputan svojim ograničenjima koja su mu govorila: ne gledaj, možda ti se svidi, a ako ti se svidi nešto što je „nenormalno“ pašće ti sa glave kruna muškosti i tvoje normalnosti do koje si se jedva dočepao. Čovek je bio zarobljen u svojoj tami zureći u svoj telefon, daleko od oslobođenosti koja se slavila na sceni.

Drevna učenja kažu da je oslobođenje cilj svačijeg života i inkarnacije, šteta za njegovu dušu što je tako daleko od toga. Srećom moje misli su vrlo brzo odletele ka slobodi vođene prelepom energijom sa scene.

Pa ko je onda normalan, ovaj „nenormalni“ ili ovaj s društveno prihvaćenom maskom „normalan sam“?

Pored mene su igrale dve devojke u tolikom zanosu da nisu krile svoju privrženost jedna ka drugoj, ali kako im zameriti kada je to čista ljubav a u njoj ništa nije bitno. Oslobođenje koje se širilo sa scene rušilo je sve barijere i odraničenja. Jedan deka i bakica, igrali su poput dece. Puno sretnog sveta bilo je te noći na jednom mestu.

Sećam se slike koju sam video u jednom hramu u Indiji, Šiva i Šakti kao jedna osoba, sjedinjeni u miru i spokoju. Kažu da kada dosegnemo to sjedinjenje muškog i ženskog aspekta u sebi da ćemo biti oslobođeni služenja u ovoj tamnoj energiji ponovnog rađanja u patnji, kakav kažu da je ovozemaljski život i biti u potpunom skladu i lepoti s Izvorom.

Jelenčenije imalo nimalo lak život, kroz patnje života je prolazilo u detinjstvu da bi u mladosti kroz pesmu pronašlo svoj osmeh u kome se ogledala ljubav. I baš ovde na kocertu ja sam video sjedinjene Šivu i Šakti kako plešu u svom tantričkom plesu na sceni.

Kažu kada uspemo da se otrgnemo sramote od sebe samih, nelagode i frustracije prema sopstvenoj nesavršenosti i životu, i zaplešemo vođeni iznutra čitavim svojim bićem bez stida, da ćemo se tako osloboditi stega karme.

Jelenče je demonstriralo savršeni ples nesputan sopstvenim ograničenjima, čak je i onom čoveku koji je igrao igrice na telefonu u par navrata zacupkala noga. Svi prisutni poželeli su da se zanjišu kako nikada to nisu uradili do sada i to su činili. Jelenče je igralo zanosno poput najsenzualnije devojke u haljini ali i kao pravi veseli mladić u muškom odelu. Smenjivalo je garderobu ali nije ispuštalo osmeh i sjaj u očima.

Iako pevam tradicionalnu balkansku muziku za jelenče moram reći da je neko ko to radi maestralno, samo zato što to radi iz srca vođen ljubavlju. Negova specifična boja glasa je takođe oslobođena od pola, od starosti i mladosti, od tehnike i žanra, ono je svoje i slobodno.

Kažu da je onaj koji je sedeo sa desne strane Boga i bio mu najbliži, imao jednu vrlinu od svih veću a to je bilo pevanje. Pričaju da su, kada je on pevao, oni koji su ga slušali zaboravljali na probleme i postajali ljubav, lepota i samilost. Ja sam to osetio na ovom koncertu. Ja sam bio ljubav.

Jelenčetovo telo je potpuno išarano raznim simbolima, svih kultura i religija, ali opet on je oslobođen svih religija i kultura. Boga ne molimo već ga slavimo, jer Bog nije negde tamo već tu u nama, i ne izgleda ovako ili onako a ni svakako jer On je ljubav.

Tesla je jednom rekao kada su ga pitali da li veruje u Boga: Ne verujem u Boga koga opisuju sve poznate religije ali znam da on postoji. Ja sam ga video i doživeo. Ako ga moram opisati fizički, On je svetlost, a ako ga želim opisati onako kako sam ga ja osetio, On je ljubav, lepota i samilost.

Video sam svetlost u očima svih koji su bili na koncertu i osetio ta tri stanja, i poneo ih sa sobom.

Kažu da su avatari neobična bića, koja se javljaju retko kroz vekove i čovečanstvo, poput svetaca koji hodaju zemljom i pokazuju Boga ljudima. Jelenče nije avatar, niti je svetac, on je jedan veseli čudak s osmehom ali na njegovom koncertu svi prisutni su pevali i bili opčinjeni ljubavlju. Osetili lepotu divne muzike, sijali očima od radosti i sreće, i poneli sa sobom osećaj saosećanja i samilosti.

Jelenče nastavlja dalje nekim svojim putem, sa svojim slabostima, borbama i pobedama, ali i sa svojom srećom. Svi ovi ljudi koji su bili na koncertu ostaće bogatiji barem za par leptiriće koje su poneli sa sobom a koji su im doleteli sa scene. Jelenče je pronašlo svoj način za sreću a to je oslobođena ljubav.

Pronađite i vi svoju sreću, u sebi!

Ljubav, lepota i samilost su u nama samima. Kada to otkrijemo u sebi, tada imamo moć i snagu da se iscelimo od svega. To stanje će nas ojačati, ohrabriti i dati nam spokoj i radost. Pronađite svoj mir u sebi a onda će se spokoj proširiti vašim životom i zavladaće ljubav, lepota i samilost.

Jelenče pevaćemo jednom zajedno!

5 mišljenja o tekstu “Kako pronaći svoju sreću

  1. Bravo Žarko! Sada sam slušala i tvoj divni glas, i ti si izgleda pronašao svoju sreću, čuje ti se u pevanju.
    Žao mi je što nisam bila na koncertu ali tebi verujem, i sledeći ne propuštam.

  2. Pa ko je onda normalan, ovaj „nenormalni“ ili onaj s drustveno prihvacenom maskom „normalan sam“ 🙂
    Cesto smo vodjeni tim necim drustveno normalnim sto nas sprecava osluhniti sebe, ono u sebi sto nas ispunjava milinom i zadovoljstvom. Kada skinemo maske i budemo ono sto jesmo, tada cemo postovati one koji su drugaciji od nas.
    Poruke su lepo ispletene sa desavanjima s koncerta.
    S postovanjem prema vasem radu, srdacno vas pozdravljam.
    Žana

  3. Pre par dana mi rece uciteljica kako moja cerka nece da se uklopi u odeljenje iako su vec cetvrti razred . Ostala je zatecena kada sam rekla da nije problem sto ona nece da se uklopi vec sto je odeljenje ne prihvata takvu kakva je .

  4. Dragi Zarko, posebno nadahnjujuci tekst.. Kao i do sada nebrojano puta, napisao si ono sto mnogi mislimo, ali na svoj nacin receno, mogo dublje, jasnije i prozimajuce.. Hvala ti beskrajno. Tvoj pisana rec, izgovorena ili otpevana je za nas toliko ispunjujuca, a prica sto si nam preneo o jelencetu i ljubav koju on siri je deo onoga sto si ti za nas. Hvala jelencetu na hrabrosti, slobodi i ljubavi u koju zauvek verujem..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *