Kako da mi bude bolje?

Mnogi ljudi idu kod doktora tražeći medicinsku pomoć za problem ili bolest. Svi koji se bave prodavanjem pomoći kažu da je to veoma komplikovano i da sami, bez njihove pomoći, nećemo moći da pomognemo sebi.

Kada telo boli i kada odemo kod lekara on nam daje lek, obično nas ne pitajući kako smo zapravo i šta nas suštinski muči. Sve je u nekim pravilima, normama koje moraju da se popune i bitnije su od samog čoveka. I stoga dobijamo pilule za bilo koju bol, učeni da je bolest došla odnekuda i kako ugrožava naš život. Ali, da li je to baš tako? Ne možemo baš pripisati svu krivicu lekarima. I oni su zbunjeni na istom putu kao i mi. Ne tražimo krivca nigde i ni u kome, sve je u nama samima. Prihvatanje „zdravo za gotovo“ nas ne opravdava. Prepuštanje rutini i kolotečini pogrešnog života je naša zasluga.

Prema tome, uzmite život u svoje ruke, ima načina.

Prvo budite svesni svega što se dešava oko vas i kako određene stvari utiču na vas. Razmislite čemu pridajete više pažnje nego što bi trebalo i kako možete to da promenite. Ne prebacujte krivicu drugima. Krenite od sebe. Bavite se sobom a ne drugima.

Prihvatite stvari koje su u suprotnosti sa vašim vrednostima kao sopstvenu promenu, kao priliku za rast i učenje. Ne plašite se promena.

Izbegavajte toksične odnose. Vodite računa o sebi, ali i o drugima. Ne dozvolite negativnim emocijama da vas okupiraju. Poznavanje sebe je ključna strategija suočavanja sa sopstvenim senkama.

Kada se vratite kući sa nekom boli, napetošću ili sa duboko ukorenjenim neugodnostima koje su se aktivirale izazvane nekim događajem, pre nego što se pribegnete medicinskom leku, dajte malo vremena sebi. Malo odmora za sebe, budite sami sa sobom. Vreme je da budete u svojoj „kući misli“, u svom zaklonu od životne oluje, gde možete da se isključite i da budete sami. Ne donosite negativnost na svoje mesto isceljenja. Napravite sebi neki lekoviti ritual: lezite u kadu sa toplom vodom, skuvajte sebi čaj, pročitajte par stranica omiljene knjige, prošetajte se u tišini i miru, maštajte, odmarajte se.

Ne donosite posao kući. Ne nosite mobilni telefon u spavaću sobu i toalet. Odvojte barem pola sata dnevno samo za sebe. Sve ovo će sigurno olakšati vašu fizičku i psihičku nelagodnost.

Ne plašite se da izrazite glasno šta vas povređuje. Šta god da vas uznemirava i utiče negativno na vas znajte da neće samo od sebe proći kao što nije sama ni došla. Morate se angažovati. Morate ponekad znati da kažete NE. Znajte da je sve to što vas muči spolja prizvano sličnim iznutra. Menjajte sebe kroz učenje jer u suprotnom će se polako svaka zabrinutost pretvoriti u fizički bol. Prihvatite to, izrazite, potražite pomoć i započnite proces promena i ne plašite se da idete ka željenim blagostanjem. Taj spokoj „duše“, svi imamo pravo da posedujemo.

Ne plašite se da jasno kažete i pokažete šta želite. Svako od nas zaslužuje mir, spokoj, radost i svako blagostanje.

Ako sve ovo nije deo vaših navika, vreme je da napravite neke male promene u vašem životu. Znam da nije lako pronaći vreme da budete sami sa sobom. Ali, imajte na umu da ćete se u suprotnom polako „izgubiti“ ako ne preduzmete nešto za sebe. Bićete potpuno rastrgani obavezama i navikama koje vas sprečavaju da postignete unutrašnju ravnotežu i dokučite istinsko blagostanje.

Znajte, vaše je samo da otvorite vrata.

10.742 pregleda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *