Da li znate šta je zakon dopuštanja?

Svedoci smo, konstantne ljudske želje za srećom, zdravljem, materijalnim blagostanjem. Svi nešto želimo, patimo što nešto nemamo, stalno pokušavajući da ostvarimo svoje želje. Posmatrajući društvene mreže možemo zaključiti da svi žive nekakav svoj san – nasmejani okruženi prelepim ambijentima, zamišljeni na egzotičnim destinacijama, opušteni i okruženi stvarima od prestiža. Svi srećni, svi su glavni glumci skupih sapunica a onda kada ih sretnete i kada vam otvore dušu vidite crno beli film bez tona. Svi nešto žele ali im se ne da!

Na tom našem putu ka sreći nude nam se mnogobrojna učenja, tehnike ili već nekakvi načini za postizanje željenog. Instant metode pozitivno misli i dobićeš sedmicu na Loto-u. Kao da smo svi ispranih mozgova i da toga nismo mogli i sami da se dosetimo, da to uopšte i radi.

Svi negde jurimo grčevito okrećući pedale bicikla svog života a čini mi se da na tom putu nismo videli ili smo jednostavno preskočili, u žurbi, prvi i najvažniji korak – dopuštanje!

Ja sve razumem, pročitala sam dosta knjiga, odlučila sam i počela intenzivno da radim sve ono što je napisano da treba da se radi da bih ostvarila svoj cilj, ali nikako da mi krene. Zašto? – bilo je pitanje mlade, lepe, uspešne, dinamične žene koja je došla kod mene po preporuci.

Dobro a da li ste pre svega razmislili da li ste spremni da prihvatite novu ili barem drugačiju sebe kada dođete do kraja puta na kome ste?!

Kako to mislite?! – žena je me je iznenadjeno pogledala.

Da li vam se vaš rad realizuje , da li vidite neke pomake?

Ne!

Jedan od prvih razloga, zašto vam nešto ne ide a pritom to nešto „čvrsto želite“ je upravo zato što to ne dopuštate.

Svi mi često želimo nešto drugo, nešto novo, ali se zbog manjka hrabrosti, suštinskog razumevanja, predhodnih loših iskustava čvrsto držimo svojih starih navika i rutina u kojima tražimo alibi za svoje loše stanje.

Pa šta ja sada treba da radim? – pitala je prilično zbunjeno.

Prvo šta treba da uradite je da prihvatite sebe onakvom kakvi jeste, pa da budete zaista spremni da postanete drugačiji a onda tek da krenete na put svoje promene.

U pogledu žene, dok me je ćuteći posmatrala, video sam dvoumljenje ma i ne moram ja da se menjam da bi mi bilo bolje, možda mogu i ovako…

Nema tu mnogo filozofije, ili ste spremni da se menjajte i onda će vam biti bolje, ili prihvatite sebe kakvim jeste ali onda nema očajavanja, ne postoji treće. Ako želite nešto u šaci, morate da je pre toga otvorite i da ste u miru sa tim. To je dopuštanje!

 

14.265 pregleda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *