Kad problem zakuca na moja vrata…

Da ne bude da ja samo „popravljam“ druge. Ima i u meni toliko toga na čemu moram da radim. Ispričaću vam jednu situaciju – izgubio sam svoj identitet i morao sam dobro da se potrudim da bi ga pronašao.

Da li se i vama nekada dogodilo da izgubite ličnu kartu ili neki drugi važan dokument? Desilo mi se to nedavno – izgubio sam svoju ličnu kartu i nisam mogao da se setim gde. Prvi impuls, da počneš da se nerviraš. Znam da nema svrhe. Očajanje i osećaj krivice neće ništa rešiti. Prilika da probam ono što podučavam druge: kakva je ovo lekcija za mene? Šta je to što treba da naučim iz ove situacije?

Počeo sam logički: šta za mene predstavlja lična karta? To je moj identitet na papiru. Izgubio sam svoj identitet. Šta je suštinski moj identitet? Po čemu ja to prepoznajem sebe i po čemu mene ljudi prepoznaju? Prvo što mi je palo napamet bilo je to da se trudim da pomažem ljudima. Da li je moguće da sam skrenuo sa svog puta? Da li stvarno gubim svest o svojoj suštini? Počeo sam da razmišljam o događajima koji su prošli i da tražim uzrok.

Setio sam se poslednje situacije pre nego što sam izgubio ličnu kartu. Bio sam sa prijateljima. Tog dana sam se ponašao veoma čudno: moj sebični ego otrgao se kontroli i ponašao sam se poprilično bezosećajno prema svojim najbližima. Prosto sam se naježio jer nisam mogao da prepoznam sebe. Oni su pokušavali da se ponašaju kao kod svoje kuće, a to je bio najlepši izraz prisnosti i poštovanja našeg odnosa. Nisam toga bio svestan tog trenutka. Pozvao sam ih brzo i u prijateljskom razgovoru se izvinio za svoje ponašanje. Pre toga sam im se u mislima iskreno obratio, saosećao sam s tim kako su oni videli taj događaj i u miru prošao sve ponovo kako bih što bolje shvatio svoju lekciju.

Sutra sam sasvim slučajno shvatio da sam ličnu kartu zaturio sa papirima koje sam ređao u brzini na šalteru u banci. Bile su to neke potvrde, a ja sam bio iza pulta, pa to ni jedan službenik nije mogao odmah da primeti i reaguje. Otišao sam do banke i našao svoj „izgubljeni identitet“.

Svaki problem, svaka bol, pa čak i bolest su naše prilike da učimo. Signal iz kosmosa da smo naučili je rešen problem, ozdravljenje i poboljšanje stanja. Mi smo zdravi, srećni i nasmejani i pre i posle toga, a teško nam je samo dok ne shvatimo lekciju. To je naša životna igra i tako treba na nju da gledate. Igrajte se sa svojim problemima i učite iz njih.

Kada sledeći put otvorite vrata i spazite problem koji kuca, primite ga kao starog prijatelja, porazgovarajte sa njim i rastanite se isto tako – kao veliki prijatelji što i jeste.

3 mišljenja o tekstu “Kad problem zakuca na moja vrata…

  1. Komentari i razmišljanja su vam fantasticni.Nema toga ko od vas ne može nešto da nauči ili reši.HVALA VAM NA OVIM LEKCIJAMA.Pomazu….deluju ohrabrujuće i lece
    Ljiljana

  2. Kako meni bliska tema opet .
    Ja sam shvatila da sam previse ocekivala od sebe i drugih te da nisam postivala svoje granice. I da ne valja sto previse o svemu razmisljam. Takoder imam od djetinjstva otpor prema konfliktima. Ipak jos sam bolesna ali sam mnogo bolje u odnosu na stanje prije 2 g. Tesko je mijenjati se.

  3. da zaista ,,ja dugo radim na sebi,,,,,,i evo univerzum mi posalje jos jednog ucitelja,,,,,toliko toga jos moram nauciti od vas ,,,,HVALA STO POSTOJITE I STO STE DOSLI KOD MENE,

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *