Menjamo li sebe ili program svoje bolesti?

Ne dolaze svi ljudi po pomoć, ili bar ne priznaju to svi. Ne samo to – neko uspe da se promeni, a neko ne. Često me pitaju zašto ljudi uopše dolaze kod mene ako poriču, brane se, svađaju se i napadaju mene. Mnogi na kraju odluče da nastave po starom i ja to znam.
Na to mogu da odgovorim samo ovako:

Njihova duša ih je dovela. To nažalost ne garantuje uspeh lečenja.

Duša i ego se večno bore, pa ko pobedi. Duša traži pomoć, svesni um odbija da se pokori. Ego sabotira. Šta ću ja tu? Ja sam tu samo da dam pravac i podršku, ponekad i da primim udarac ako treba, ali ne i da lečim. To svako mora sam. Jednom sam razgovarao sa srednjovečnim čovekom koji je slikar…

Došao sam kod vas jer ste mog prijatelja izlečili od raka – rekao mi je. Sam je došao kod mene. Upoznali smo se na predavanju koje sam držao u njegovom gradu.

Nisam ga ja izlečio. Pomogao sam mu da shvati da može.

Hoćete da kažete da je tako teška bolest psihosomatska?

Ćelije su programirane da rastu na tačno određen način. Taj program je izgradnja zdravog tela sposobnog da omogući dovoljno dug život kako bi se proživele sve lekcije koje smo odabrali. Degeneracija ćelija znači da je promenjen osnovni program bića. Promenjena je frekvenca našeg energetskog polja. Mi to sami sebi činimo!

Hoćete da kažete da sam sam odlučio da imam disfunkciju šake? Da je umrtvljeni nerav moja odluka?

Ne moramo to nazvati odlukom, ali svakako sami ste doveli do toga. Kad bih vam rekao da možete ubediti svoje telo da se izleči, da li biste mi verovali?

Govorite o nekakvoj regeneraciji ćelija? Pronašli ste način da reprogramirate nervne ćelije da se same izleče?

Ne. Mogu da vam pomognem: da preorijentišem vaš um kako bi izlečio telo. Kako ću to uraditi? Tako što ću vam pomoći da shvatiti u čemu grešite.

Pa, Vi ste potpuni šarlatan! ¬¬– čovek je ustao i krenuo ka izlazu.

Vaše biopolje je potpuno iskrivljeno zbog osionosti i nadmenosti koje su izazvane pohlepom za materijalnim. To nešto ušlo je u vaše energetsko polje pre oko mesec dana. S obzirom da ste svojim pređašnjim životom izdigli sebe i tako dospeli na viši nivo, iznad materijalnog, vaša duša odbija da se vrati na niže nivoe. Ona želi da vas zaštiti! Da bi to uradila, oduzima vam alat kojim biste ostvarili započeti projekat i tako je isprljali.

U odnosu na telo, duša je prioritet. Redosled uvek postoji i isti je za sve!

Šta si rekao? – podigao je glas na granicu koja obično prethodi fizičkom nasilju.

Batine nisam dobio. Istina je bila na mojoj strani. Bio je slikar. Kasnije mi je priznao da je napravio dogovor sa jednom veoma bogatom porodicom oko rada na većem broju slika. Plan je bio da ih iskoristi kao vezu kako bi se uvukao u “visoko društvo” i tako zaradio veliki novac. Nije bio svestan da bi pohlepa potpuno razorila njegovu dušu, a samim tim i telo. Namera mu je bila pogrešna. Prva linija odbrane se aktivirala. Međutim, priča se tu ne završava. Priznao je nameru, ali je nastavio da se brani.

Ne mogu da verujem. Ja sam ozbiljno bolestan, a vi mi govorite o putu vere.

Vi ste navikli da gledate svet kroz ključaonicu. Proveli ste ceo svoj život pokušavajući da je proširite, da vidite više, da saznate više, da naučite. Usavršavali ste se u umetnosti kao jednoj uzvišenoj disciplini duha, a na kraju pali na najosnovnijim lekcijama života. Sad kad čujete da se ta ključaonica može proširiti, ali na način koji vređa vaš pohlepni ego, odbijate tu mogućnost. Ili vas možda vređa to što kažem da ste pali?

Ne, odbijam jer ne verujem u bajke o čudotvorcima. Mi smo stvoreni od materije, nema tu ničega drugog.

Zar su vaše slike samo mrlje od boje? Zar ih je stvaralo samo meso vašeg tela a ne um koji se preko duše povezivao sa mudrostima univerzuma? Nije tada vladao ni vaš um a kamo li telo. Reka večne mudrosti univerzuma ne može se ukrotiti! Hteli ili ne, moraćete se predati njenoj struji. Kada iskoristite tu snagu kao svoju, čuda se dešavaju, na platnu i u životu. Vi to možete, mogli ste tada, dok ste slikali, možete i sada. Naprotiv, nema tu ničeg materijalnog.

Staviću ja to pod kontrolu tako što ću naći dovoljno novca da mogu da platim svoje lečenje kod najboljih lekara.

To nema nikakvog smisla. Vaš intelekt vas je možda odveo daleko u životu, ali dalje ne. Oslobodite se težnje za materijalnim. Ućutkajte svoj ego i iscelićete svoje telo.

Nažalost, nije uspeo. Potrošio je više nego što je trebao. Želja za materijalnim odvela ga je u materiju.

11.518 pregleda

3 mišljenja o tekstu “Menjamo li sebe ili program svoje bolesti?

  1. Drago mi je sto citam vas blog. Vjerujem da je dosta stanja ili bolesti psihosomatski povezano. I sama bolujem od isijasa vec 10 g i prosla sam razne psiholoske izazove. Polako shvacam sto moram kod sebe mijenjati a sto trebam prihvatiti. Ovaj tekst je odlican. Hvala

  2. Vec duze vreme imam strahovitu gorcinu u ustima. Na netu sam procitala da to moze da ukazuje na kandidu. I ako su rezultati bili negativni,ja sam na forumima pronasla mnoge simptome i pocela sa rigoroznim dijetama. Bez uspeha…..I sama mislim da ima mnogo gorcine u meni, mnogo nezadovoljstva,neizgovorenih reci.Zato i dalje vodim bitku koju gubim. Ne znam kako da pomognem sebi…..Vas clanak je odlican i ide u prolog ovome o cemu pisem.Kako promeniti sebe…..ni malo jednostavna stvar?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *