Upoznao sam bračni par srednjih godina: ona nadomak menopauze, a on veoma blizu andropauze. Iako su se biološki polako gasili, među njima je, na određeni način, i dalje opstajala ljubav.
Znao sam ih od ranije, ali retko smo se sretali. Kada sam ih ponovo video, setio sam se izreke da je jezik ljubavi u očima – pogled jedno na drugo ih je odavao. Kao i drevne mudrosti da nema sunca bez svetlosti kao ni čoveka bez ljubavi. Potreba za sigurnošću u vezama neizbežno stvara tugu i strah.
Prvo što sam zaključio gledajući njihova biopolja bio je miom na grliću materice kod nje i opšta slabost kod njega. Procenio sam da nije dobar trenutak za nju da joj to kažem jer bi to primila veoma loše zbog celokupnog stanja u kome se nalazila.
Nastavio sam da ih posmatram. Dok sa ljudima neobavezno pričam, njihova biopolja se otvaraju za dijagnostiku na najlepši način zato što nisu opterećeni očekivanjima i strahom od onog što bi mogli čuti. Kako je vreme odmicalo, sve sam dublje ulazio u njihove probleme, sloj po sloj.
Bili su par bez dece, karmički spojeni kako bi svoje lekcije naučili jedno uz drugo.
Zajedno su već mnogo života. Ono što se videlo kroz njihova preklopljena biopolja bio je poslednji život koji su živeli u vreme starog i velikog Rima. On je pripadao višem staležu, a ona je bila strastvena kurtizana. Jako su se voleli, ali nisu mogli da realizuju svoju ljubav zbog društvenih okolnosti. Baveći se svojim poslom, često je prekidala trudnoće, onemogućila je mnogim dušama da dođu kroz nju na ova svet i zato sada nije imala dece. On je ubio njenu ljubav ne boreći se za nju, tako da je u ovom životu učio kako da joj to nadomesti.
Dugo su lutali u ovom životu, a onda su se pronašli. Dobro je počelo, ali onda su se, kao i većina parova u njihovim godinama, izgubili u koordinatnom sistemu života. Odavno je strast zamenilo prijateljstvo, odsustvo seksa, a onda lagano gubljenje u sopstvenim strahovima.
On je beskrajno nežno biće, puno manira – pravi gospodin! Ona je sposobna, samosvesna, požrtvovana, spolja naizgled hladna, ali u dubini duše veoma nežna. Njemu je trebala majka, a njoj je trebalo emocionalno utočište i mir. Tako su se spojili.
Najčešći problem svih parova, pa tako i ovo dvoje, jeste to što svako voli ono drugo ali spremnost postoji samo da se uradi ono što se vidi iz svog ugla. Zaboravljaju da je ljubav rad na potencijalima voljene osobe, odsustvo sebičnosti i slušanje srca partnera. Ljubav je inspiracija koju pružamo voljenom biću, motivacija na ono što naša duša želi da postigne kroz svoja dela.
Ona je bila hladna prema njemu, iako je za njega bila spremna sve da učini. Izgradila je zid koji on nije mogao da probije. Klonila ga se, u krevetu su bili brat i sestra, čak je postojao i stid u banalnim, svakodnevnim radnjama kao što je presvlačenje!
Bio je spreman sve da učini za nju, ali ona je nekako odolevala. Nesvesno se spasavao begom u sopstvene rutine u opsesivnu kompulzivnost, život pun pravila ispunjen tačnošću. Nije ni primetio da nju izluđuje sve ono u šta je on bežao!
Problem je u tome što svi mi vremenom postanemo sebični i gledamo stvari samo iz svog ugla.
On je bio nežan i spreman da je čeka zauvek da se ona odledi jer ju je obožavao. Spreman da čeka toliko da joj je davao svoju ljubav na način kako je njemu bilo udobno, bez da se i jednom zapitao šta je njoj zaista potrebno. Nije bio spreman da menja sebe, a optuživao je nju. Nije se borio na način koji je ona mogla da razume, nije joj se obraćao na način koji je mogao da dopre do nje! Ona je tražila intimnu avanturu, a on joj je davao romantičnu rutinu. Mimoilazili su se i tako se ugasili.
Ona je za njega bila požrtvovana majka, ali ga je svojom hladnoćom često terala u plač. Duboko u sebi bila je samo njegova, a u javnosti se ponašala kao da nisu par, što je njega bolelo. Zatvarala se u sebe ne bi li ga lišila svojih problema, a zapravo mu je time stvarala još veću patnju. Nije ni bila svesna da je njegovu krhku dušu lomila svojom čeličnom pesnicom sa koje je odavno nestala nežna, topla rukavicu.
Voleli su se a oboje su venuli.
Gajeći u sebi energiju okrutne majke, stvarala je idealnu atmosferu za nastanak karcinoma na svom reproduktivnom sistemu. On, ne menjajući svoju opsesivnu kompulzivnost i sebičnost, ne odupirući se pri tom svom osećaju krhkosti, doživljavao je opštu slabost i veoma brzo mu se približavao slomu čitavog tela.
Sve što su radili međusobno svelo se na odgovornost i poštovanje obaveza, a to su nazivali ljubavlju! Da li ljubav zna za odgovornost i obavezu? U obavezi ne postoji ljubav. Struktura obaveze je takva da ubija ljudsko biće koje u nju upada. Dok god radimo nešto zato što je to naša obaveza i odgovornost, ne volimo to što radimo. Kad ima ljubavi, nema obaveze i odgovornosti!
Šta je rešenje?
Obostrane optužbe ne vode apsolutno nikuda. To je put u sopstveno propadanje, narušavanje sopstvenog zdravlja i gubljenje svake niti koja bi nas povezala s drugima.
Ako vam je istinski stalo do druge osobe, pođite od sebe, ali u smislu kako ja mogu da razumem šta ta osoba želi, a ne šta je meni najlakše da uradim. To je zapravo samo prikrivena vrsta sebičnosti!
Ne očekujte, već dajte bezuslovno!
Ne budite pasivni u svom jadikovanju i ne proklinjite zlu sudbu, već se pokrenite! Inspirišite svojim delima osobu preko puta vas! Budite saosećajni, a ne sebični; pružite ljubav, a ne očekivanje. Menjajte sebe, a ne voljenu osobu jer jedino tako dobijate ljubav i sve blagodeti koje su vam namenjene. Ne tražite opravdanja za sebe, ne budite sebični! Budite saosećajni jer tako ćete dobiti ljubav i sve ono što vašoj duši treba.
Ovo nisam mogao da kažem ovom bračnom paru jer naš odnos to nije dozvoljavao, ali znam da čitaju ovaj blog i znam da će znati da je ovo njima bilo namenjeno.
I još nešto, samo za njih: uz vas sam!