margine-za-slike

Da li je ispravan svaki naš korak?

Da li je ispravan svaki naš korak?

To je pitanje koje svi mi sebi postavljamo a po najviše oni  koji se bave tuđim sudbinama i životima.

Otišao sam na zasluženi odmor, sav srećan što ću imati više vremena za sebe. A onda, kao grom iz vedra neba, par sms poruka zapretilo je da se sav moj san o odmoru sruši i pretvori u pakao. Dobio sam pretnju da će me izvesna osoba prijaviti policiji i sačekati lično negde u mraku, zbog mog rada! Ceo tekst „Da li je ispravan svaki naš korak?“

IMG_5148

Kako da mi bude bolje?

Mnogi ljudi idu kod doktora tražeći medicinsku pomoć za problem ili bolest. Svi koji se bave prodavanjem pomoći kažu da je to veoma komplikovano i da sami, bez njihove pomoći, nećemo moći da pomognemo sebi.

Kada telo boli i kada odemo kod lekara on nam daje lek, obično nas ne pitajući kako smo zapravo i šta nas suštinski muči. Sve je u nekim pravilima, normama koje moraju da se popune i bitnije su od samog čoveka. I stoga dobijamo pilule za bilo koju bol, učeni da je bolest došla odnekuda i kako ugrožava naš život. Ali, da li je to baš tako? Ne možemo baš pripisati svu krivicu lekarima. I oni su zbunjeni na istom putu kao i mi. Ne tražimo krivca nigde i ni u kome, sve je u nama samima. Prihvatanje „zdravo za gotovo“ nas ne opravdava. Prepuštanje rutini i kolotečini pogrešnog života je naša zasluga.

Prema tome, uzmite život u svoje ruke, ima načina. Ceo tekst „Kako da mi bude bolje?“

suma

Gde grešimo a gde je suština

Ljudi često pokušavaju da dokuče više nivoe svesti i dosegnu više frekvencije. Neki kažu da su one intenzivnije tokom eklipsi i određenih mesečevih ciklusa. Kako god, te energetske vibracije, i bez našeg angažovanja, kontinuirano ulaze u nas da bi nam pomogle da podignemo svest, utiču na svako područje našeg života. Često ljudi idu na sveta mesta ne bi li tako lako dohvatili božansku česticu. Ceo tekst „Gde grešimo a gde je suština“

neuroni2

Kako se razboljevamo i starimo

U prethodnom tekstu sam objasnio na koji način um kreira naše telo. Informacije iz mozga ka ćelijama prenose neuropeptidi. Oni nisu misao, ali se pokreću mislima i prenose njihovu informaciju.

Neuropeptidi se prvenstveno proizvode u mozgu, iako skoro svako tkivo u organizmu proizvodi i razmenjuje neuropeptide. Naučnici su otkrili preko dve stotine različitih neuropeptida.

Ćelija je mašina za proizvodnju proteina koja dobija signal iz mozga. Taj signal prenosi neuropeptid. Jedna od stvari u vezi receptora na ćelijama je da oni menjaju svoju senzitivnost. Ako se određeni receptor na nekoj ćeliji bombarduje duže vreme velikom žestinom on će se doslovno smanjiti. Biće ih manje ili će se vezivati tako da se desenzitivizuju ili se deregulišu. Ako bombardujemo ćeliju na isti način ponovo i ponovo, svaki dan, kad dođe vreme da se ta ćelija podeli, da proizvede sestru ćeliju ili ćerku ćeliju, ta ćelija će imati više receptorskih mesta za neuropeptide i manje receptorskih mesta za vitamine, minerale, ostale hranjive sastojke, za razmenu tečnosti ili čak za oslobađanje štetnih produkata ili toksina. Ceo tekst „Kako se razboljevamo i starimo“

neuroni1

Um kreira naše telo

Već duži vremenski period, kako kroz terapeutski rad, tako i kroz pisanje, pokušavam da objasnim da je naše telo samo poligon našeg uma, i da uzroke naših tegoba ne možemo tražiti u telu. Na sve ovo pojedinci kažu da ja ne priznajem telo i ono što je evidentno da postoji a to su ćelije i procesi koji se odvijaju u njima. To nije istina, istina je mnogo komleksnija!

Ja verujem da naš um kreira naše telo. Ali pre toga moram nešto da objasnim. Ceo tekst „Um kreira naše telo“

7

Imamo li tamnu stranu?

Senke su skrivene u najdubljim delu našeg bića, i predstavljaju njegov najtamniji deo.One predstavljaju bes, ljubomoru, osudu i samoosudu, ogorčenost, krivicu, sramotu, mržnju, laž, netoleranciju, nestrpljenje, manipulaciju… One su neintegrisani emocionalni naboji, koje naša duša želi da transformiše u svetlost. Ako transformišete aspekt senke, vaša pozitivna energija će raditi za vas a ne protiv vas. Ceo tekst „Imamo li tamnu stranu?“

12

Prljanje duše se ne oprašta

Naučili smo da je rad na sebi potreban, kompleksna radnja i pomerili granice sa pukog preživljavanja na duhovnost. Odjednom bezbroj je holističkih centara koji nude pakete meditacije, joge i latino-američkih plesova u jednom, to valjda ubrzava oslobođenje od patne ovozemaljskih stegova. Svi pričaju o duhovnosti, svi se nečim bave. Valjda je i to dobro, samo kada su se ljudi pomerili od onoga šta ću obući i pojesti.

Svi uvode u svoje lečenje alternativne metode, što je dobro, ali ne slute da i taj put nosi svoje bolesti, i to mnogo opasnije ako se ode u krajnost. Svi bi odma i sada, i to što pre a duhovna transformacija se ne može postići na brzinu i u jednoj seansi nečega. Ceo tekst „Prljanje duše se ne oprašta“

23

Bolest je mehanizam razvoja duše

Metoda ispitivanja uzroka i lečenja same bolesti, kojom se ja bavim, nije moj izum. Ja sam kao i mnogi drugi, njen praktičar. Samo pokušavam da odgonetnem zakone univerzuma koji su narušeni i tako izazvali bolest. Ja ne isceljujem već samo navodim da razmišljate i na taj način sami sebe dovedete do izlečenja. Moja uloga je da vas dovedem do izvora. Samo onima koji zatraže moju pomoć prenosim svoja iskustva.

U univerzumu je sve logično, prosto i lako dostupno. Mi smo ti koji smo komplikovani i nedostupni, pre svega samima sebi a onda i svima drugima. Ceo tekst „Bolest je mehanizam razvoja duše“

14

Može li osoba koja nam pomaže da bude prevarant?

Po neki put, među mnogobrojnim komentarima podrške, koje dobijam povodom mojih tekstova, pojave se i neki koji me optužuju, da sam ja kao i svi oni koji čitaju moj blog prevaranti, sektaši i slično. Nažalost to su obično ljudi koji niti su čitali moje tekstove, niti su shvatili njihovu suštinu. Ljudi često osuđuju ono šta ne razumeju i čega se plaše.

Iznenadićete se ako vam kažem da njih i njihove strahove u potpunosti razumem. Ceo tekst „Može li osoba koja nam pomaže da bude prevarant?“

23

Šta za vas znači Marfijev zakon

Ja sam najveći maler na svetu, i da se za zelen bor uhvatim i on bi se zelen osušio. Čuli ste često tu izreku, a ne retko i njome opisivali svoje stanje nakon nekog događaja.

Marfijev zakon je popularan idiom koji označava kosmološku predodređenost izvesnosti pojave baksuznog događaja u kauzalnom nizu.

Izazov zakona glasi: Sve što može da krene naopako, krenuće naopako. Ceo tekst „Šta za vas znači Marfijev zakon“

18

Da li je korisno biti saosećajan

U Rečniku sinonimapiše da su sinonimi za saosećanje: empatija, osećajnost, samilost, duševnost, razumevanje, sažaljivost, samilosnost, sapatništvo, saučešće itd. Mislim da ljudi mešajubitnestvari.

Ja o saosećajnostiimam drugačije mišljenje, ovde su pod jednim imenom i negativne i pozitivne emocije.

Svi kažu da treba biti saosećajan a ja sam čist dokaz da je to štetno po zdravlje.– rekla mi je jedna žena.

Možete li mi to malo bolje objasniti? – pitao sam je.

Moja ćerka toliko nema sreće sa muškarcima da je stalno sama. Ja joj kažem da ako je njen otac bio budala nisu svi takvi. Ja sam se žrtvovala zbog nje, ostala sam sama ba bih je odgajila a ona mi tako vraća. Ali šta ću, ja sam dobra majka, saosećajna, to mi toliko loše pada da sam se razbolela.

Mislite, vi ste empatični?

Ma to je to, saosećajna sam, brinem za nju stalno da ću na kraju i da umrem.

Saosećanje je veće od bilo koje drugevrline, zato što je onokoren velikog broja drugih vrlina. Kada je čovek saosećan, u njemu nema želje da povredi druge ljude.Njegovo telo, govor i um su pročišćeni, briga za dobrobit bližnjeg se povećavai pokazuje, a stanja u njemu kao što su blagost, strpljenje i sreća se uvećavaju. Pošto je smiren, saosećajan čovek ne budi strah u umovima drugih ljudi, pouzdan je. Ne rastržu ga strasti, vatra mržnje ne prži njegovo srce jer je razhlađenvodomsaosećanja. Imajući sve ovo na umu, treba nastojati stalno razvijati saosećanje prema drugima kao prema sebi samom.

To je u Bibliji naglašeno rečenicom: Ljubi bližnjeg svoga kao sebe samog.

Problem je što ljudi mešaju saosećanje i empatiju, misle da je to jedno te isto i obično se ponašaju empatično. Empatija je negativno stanje uma a saosećanje pozitivno. Današnji čovek zna da je saosećanje pozitivna vrlina ali nažalost svoje negativnopoimanjesituacije – empatiju, pravda nazivajućije saosećanjem.

Kako to mislite, sada mi ništa nije jasno?– pitala me je žena sa početka teksta.

Saosećanje je osećajnost prema bližnjoj osobi, razumevanje njenih problema i davanje aktivne podrške iz sigurne, stabilne pozicije uma.

Pa ja sam takva!– rekla je.

Ne gospođo! To što vi radite – misleći da razumete probleme svoje ćerke, sažaljevajući nju i njen život i saučestvujući u njenom bolu, zapravovi samo pasivno učestvovanje u njenom problemu itako postajetesapatnik. Pateći sa njom vi ste joj samo još veći teret, tako da joj otežavate shvatanje situacije jer je nesvesno hrabrite unjenimnegativnimstanjimai postupcima.Viste joj samo još jedan kamen oko vrata koji je vuče na dno. Vaši postupci nisu joj ni od kakve pomoći. Vi možda imate najbolju nameru ali očito ne razmišljate o svojim postupcima. Razmislite da li sve to radite iz sebičnosti jer je mnogo lakše da se pustite „niz reku“ događanja i samo očajavate, kukate i tako „sipate so na ranu“ onome zbog koga patite. Da li shvatate razliku? 

Ali ja želim da joj pomognem. – žena se zaplakala.

Ako želite da joj pomognete morate prvo shvatiti razliku između onoga štaradite i onoga štabiste trebali da radite! Vi ste empatični – saučestvujete u emotivnom stanju svoje ćerke bez stabilnog oslonca, konstruktivnepomoći i utehe. Vi joj otežavate jer umnožavate i raspirujete njene negativne misli, emocije i stavove. Da biste joj pomogli vi morate biti stabilni i shvatati poziciju iz koje želite dato uradite. Možete je razumeti ali ne i patiti sa njom. Ona nema koristi od toga. Možete joj biti uteha ukoliko je bodrite a ne jadikujete, ukoliko je hrabrite a ne naglas patite, ukoliko joj dajete konstruktivan savet aneponavljate njena negativna gledišta i stavove, ukoliko joj dajete slobodu izbora ne mešajući se u njene odluke koliko god ih smatrate zapogrešne.

Kada neko nema stabilnost u donošenju odluka ili prolazi kroz neki težak životni trenutak možemo mu pomoći samo ukoliko misami imamočvrsti oslonac. Kada sa jasnim stavom ali i razumevanjem pružamo ruku bližnjem, na taj načindajući mu mogućnost da zakorači na čvrsto tlo. Ne možemo pomagati davljeniku ako plačući skačemo iz čamca u vodu, već ukoliko mirniiuz ohrabrenje pružamo ruku sasigurnog mesta učamcu. Da bismo pomogli misamimoramo biti sigurna luka.

Gospođaje spuštenog nosa otišla kući jer je zapravo praveći dramu oko tuđih problema želela samo da skrene pažnju sa svojih neuspeha, veličajući sebe,skrivalajesopstvene nedostatke, baveći se drugimabežala od sopstvenih problema.

Razmislite da niste i vi možda takvi!

 

 

zarko6

Možemo li živeti bez hrane i vode?

Možemo se složiti oko jednog, a to je da svako od nas ima neku teskobu, nešto što ga tišti, muči. Takođe, obično se misli da je te osećaje teško ili gotovo nemoguće promeniti. Ukoliko sedimo skrštenih ruku tu se ništa, naravno i neće promeniti.

Sada, ako vam kažem da je dovoljno samo da odlučite za promenu i da je moguće, da ne kažem, lako, nameće se zaključak da ja verovatno i ne znam šta pričam. Ako tome dodam da ne samo da možemo ukloniti teskobu i probleme već naš život možemo učiniti srećnim, stavljam se u red šarlatana. Ali evo mog pokušaja da iznesem neke dokaze kako bih sve to preveo na stranu istine. Ceo tekst „Možemo li živeti bez hrane i vode?“

1

Zablude o uzrocima bolesti

Moja prijateljica je imala kancer dojke i nakon nekoliko godina on se proširio na mozak.– rekla mi je devojka koja došla u moj centar.

Često čujem mišljenja kako kancer jedino hirurškim putem možemo da potpuno izlečimo, u svakom drugom slučaju pojaviće se na nekom drugom mestu.

Bolest nije lavina koja se može odstraniti čišćenjem dela zemljišta koji je prekrila; bolest je voda koja teče iz česme, i prvenstveno treba zatvoriti slavinu i tako odstraniti uzrok bolesti. Ceo tekst „Zablude o uzrocima bolesti“

tenis

Imamo li mi danas Pobednika?

Čitam ovih dana u nekim novinama ružan tekst, i gledam sliku jednog divnog čoveka, velikog srca.  Znam da je sve napisano daleko od istine, ali mi je opet teško. Poznajem ga, neizmerno ga poštujem, zbog svih vrlina koje ima pa me boli neistina kojom drugi ispiraju svoja usta. Kažu izgubio je. Kažu pao je. Kažu još svašta nešto i pritom  ga i osuđuju. Ceo tekst „Imamo li mi danas Pobednika?“

17

Može li drugačije?

Srpljenje je gorko ali su mu zato plodovi slatki i dugotrajni.

Prisustvujem razgovoru dragih prijatelja. Mladi su, dobili su bebu i sustigao ih je umor od novostečenih obaveza. On kao i svaki otac, okupiran obavezama oko posla, više vremena provodi van kuće. Nije dobro ali često neminovno. Ona, kao i svaka porodilja po ceo dan je kod kuće sa bebom, iscrpljena i pomalo ljuta. Nije dobro ali takođe često neminovno. Oboje su dobri roditelji i ništa im se ne može prigovoriti. Nova situacija za oboje. Sa jedne strane ozareni zbog prinove, dok sa druge potpuno pogubljeni, jer imaju osećaj kao da ih je neko zatvorio u kavez. Počinje da ih hvata panika ali to neće da priznaju. Ceo tekst „Može li drugačije?“