21

Šta je sreća?

Sreća je predmet opsesija svih ljudi odvajkada. Često neuhvatljiva i neobjašnjiva, misao o sreći prisutna je u svakodnevnom životu svakog od nas hteli mi to da priznamo ili ne.

Sreća je kada je nešto lepo i dobro.– rekla mi je žena koja je došla kod mene žaleći se kako nema sreću.

Šta znači lepo? I šta je dobro? Sa čime ste uporedili i na osnovu čega ste to drugo proglasili ružnim ili lošim?

Zbunjujete me svojim pitanjima.– konstatovala je žena.

Sreća je fenomen koji umnogome određuje kvalitet našeg života i za kojim svako od nas stremi i oblikuje svoj život u potrazi za njom. A da li zapravo znamo uopšte šta je ona? Ceo tekst „Šta je sreća?“

14

Kako da se snađem u sopstvenom životu?

Jedno od najčešće postavljenih pitanja u mojoj praksi je: Kako da se snađem u sopstvenom životu?

Mi živimo u dva sveta, dobrom i lošem. Jednom koji priznajemo i drugom koga se odričemo. Usvojili smo modele šta je dobro a šta loše, i to je najčešće daloko od ličnog iskustva i razumevanja. Većina je nažalost svesna samo jednog i to obično onog drugog, i u stanju su da zaključe samo delimićno jer im ti svetovi nisu povezani.  Ceo tekst „Kako da se snađem u sopstvenom životu?“

26

Može vam biti bolje

Sedeo sam u nekom društvu i slušao poznanike kako pričaju o svojim problemima toliko se uživljavajući u ta svoja loša osećanja kao da jedu neki omiljeni obrok. Toliko su bili okupirani negativnom stranom svoje svakodnevice i toliko je bila gusta masa njihove energije da nisam uspevao ništa da im kažem. Obuzela me je misao samookrivljivanja jer sam se osećao odgovornim da promenim njihove poglede na život. Kada sam se malo izmakao u svojim mislima, shvatio sam da oni zapravo ne bi ni bili u stanju da me čuju jer su bili van domašaja bilo čega što je drugačije od onoga čime su okupirani. Izgledalo je kao da su patološki uživali u svemu tome jer da nije tako zašto bi sipali so na svoju ranu. Ceo tekst „Može vam biti bolje“

margine-za-slike

Kako da promenimo kod drugih ono što nas nervira

Dok sam bio kod prijatelja u poseti prisustvovao sam jednoj neprijatnoj ali i veoma čestoj situaciji. Dok je moja prijateljica prala posuđe u sudoperu, njen suprug je hodao iza nje poput mačke u kavezu, i vidno iritirao moju prijateljicu.

Da li si videla moje ključeve?– bilo je pitanje koje je pokrenulo lavinu grubih reči sa njene strane i svađu.

Dok je suprug sikćući naglo napustio prostoriju, moja prijateljica je ostala vidno iznervirana za svojom sudoperom. Uskoro se priča o ključevima pretvorila u dramu u punom obliku.

Sačekao sam da se ona smiri a njen suprug bude dovoljno daleko i ispričao joj priču koju sam naučio u Meksiku u jednom zabavnom parku dok sam gledao trenere delfina. Ceo tekst „Kako da promenimo kod drugih ono što nas nervira“

margine-za-slike

Da li je ispravan svaki naš korak?

Da li je ispravan svaki naš korak?

To je pitanje koje svi mi sebi postavljamo a po najviše oni  koji se bave tuđim sudbinama i životima.

Otišao sam na zasluženi odmor, sav srećan što ću imati više vremena za sebe. A onda, kao grom iz vedra neba, par sms poruka zapretilo je da se sav moj san o odmoru sruši i pretvori u pakao. Dobio sam pretnju da će me izvesna osoba prijaviti policiji i sačekati lično negde u mraku, zbog mog rada! Ceo tekst „Da li je ispravan svaki naš korak?“

margine-za-slike

Kako da mi bude bolje?

Mnogi ljudi idu kod doktora tražeći medicinsku pomoć za problem ili bolest. Svi koji se bave prodavanjem pomoći kažu da je to veoma komplikovano i da sami, bez njihove pomoći, nećemo moći da pomognemo sebi.

Kada telo boli i kada odemo kod lekara on nam daje lek, obično nas ne pitajući kako smo zapravo i šta nas suštinski muči. Sve je u nekim pravilima, normama koje moraju da se popune i bitnije su od samog čoveka. I stoga dobijamo pilule za bilo koju bol, učeni da je bolest došla odnekuda i kako ugrožava naš život. Ali, da li je to baš tako? Ne možemo baš pripisati svu krivicu lekarima. I oni su zbunjeni na istom putu kao i mi. Ne tražimo krivca nigde i ni u kome, sve je u nama samima. Prihvatanje „zdravo za gotovo“ nas ne opravdava. Prepuštanje rutini i kolotečini pogrešnog života je naša zasluga.

Prema tome, uzmite život u svoje ruke, ima načina. Ceo tekst „Kako da mi bude bolje?“

suma

Gde grešimo a gde je suština

Ljudi često pokušavaju da dokuče više nivoe svesti i dosegnu više frekvencije. Neki kažu da su one intenzivnije tokom eklipsi i određenih mesečevih ciklusa. Kako god, te energetske vibracije, i bez našeg angažovanja, kontinuirano ulaze u nas da bi nam pomogle da podignemo svest, utiču na svako područje našeg života. Često ljudi idu na sveta mesta ne bi li tako lako dohvatili božansku česticu. Ceo tekst „Gde grešimo a gde je suština“

neuroni2

Kako se razboljevamo i starimo

U prethodnom tekstu sam objasnio na koji način um kreira naše telo. Informacije iz mozga ka ćelijama prenose neuropeptidi. Oni nisu misao, ali se pokreću mislima i prenose njihovu informaciju.

Neuropeptidi se prvenstveno proizvode u mozgu, iako skoro svako tkivo u organizmu proizvodi i razmenjuje neuropeptide. Naučnici su otkrili preko dve stotine različitih neuropeptida.

Ćelija je mašina za proizvodnju proteina koja dobija signal iz mozga. Taj signal prenosi neuropeptid. Jedna od stvari u vezi receptora na ćelijama je da oni menjaju svoju senzitivnost. Ako se određeni receptor na nekoj ćeliji bombarduje duže vreme velikom žestinom on će se doslovno smanjiti. Biće ih manje ili će se vezivati tako da se desenzitivizuju ili se deregulišu. Ako bombardujemo ćeliju na isti način ponovo i ponovo, svaki dan, kad dođe vreme da se ta ćelija podeli, da proizvede sestru ćeliju ili ćerku ćeliju, ta ćelija će imati više receptorskih mesta za neuropeptide i manje receptorskih mesta za vitamine, minerale, ostale hranjive sastojke, za razmenu tečnosti ili čak za oslobađanje štetnih produkata ili toksina. Ceo tekst „Kako se razboljevamo i starimo“

neuroni1

Um kreira naše telo

Već duži vremenski period, kako kroz terapeutski rad, tako i kroz pisanje, pokušavam da objasnim da je naše telo samo poligon našeg uma, i da uzroke naših tegoba ne možemo tražiti u telu. Na sve ovo pojedinci kažu da ja ne priznajem telo i ono što je evidentno da postoji a to su ćelije i procesi koji se odvijaju u njima. To nije istina, istina je mnogo komleksnija!

Ja verujem da naš um kreira naše telo. Ali pre toga moram nešto da objasnim. Ceo tekst „Um kreira naše telo“

7

Imamo li tamnu stranu?

Senke su skrivene u najdubljim delu našeg bića, i predstavljaju njegov najtamniji deo.One predstavljaju bes, ljubomoru, osudu i samoosudu, ogorčenost, krivicu, sramotu, mržnju, laž, netoleranciju, nestrpljenje, manipulaciju… One su neintegrisani emocionalni naboji, koje naša duša želi da transformiše u svetlost. Ako transformišete aspekt senke, vaša pozitivna energija će raditi za vas a ne protiv vas. Ceo tekst „Imamo li tamnu stranu?“

12

Prljanje duše se ne oprašta

Naučili smo da je rad na sebi potreban, kompleksna radnja i pomerili granice sa pukog preživljavanja na duhovnost. Odjednom bezbroj je holističkih centara koji nude pakete meditacije, joge i latino-američkih plesova u jednom, to valjda ubrzava oslobođenje od patne ovozemaljskih stegova. Svi pričaju o duhovnosti, svi se nečim bave. Valjda je i to dobro, samo kada su se ljudi pomerili od onoga šta ću obući i pojesti.

Svi uvode u svoje lečenje alternativne metode, što je dobro, ali ne slute da i taj put nosi svoje bolesti, i to mnogo opasnije ako se ode u krajnost. Svi bi odma i sada, i to što pre a duhovna transformacija se ne može postići na brzinu i u jednoj seansi nečega. Ceo tekst „Prljanje duše se ne oprašta“

23

Bolest je mehanizam razvoja duše

Metoda ispitivanja uzroka i lečenja same bolesti, kojom se ja bavim, nije moj izum. Ja sam kao i mnogi drugi, njen praktičar. Samo pokušavam da odgonetnem zakone univerzuma koji su narušeni i tako izazvali bolest. Ja ne isceljujem već samo navodim da razmišljate i na taj način sami sebe dovedete do izlečenja. Moja uloga je da vas dovedem do izvora. Samo onima koji zatraže moju pomoć prenosim svoja iskustva.

U univerzumu je sve logično, prosto i lako dostupno. Mi smo ti koji smo komplikovani i nedostupni, pre svega samima sebi a onda i svima drugima. Ceo tekst „Bolest je mehanizam razvoja duše“

14

Može li osoba koja nam pomaže da bude prevarant?

Po neki put, među mnogobrojnim komentarima podrške, koje dobijam povodom mojih tekstova, pojave se i neki koji me optužuju, da sam ja kao i svi oni koji čitaju moj blog prevaranti, sektaši i slično. Nažalost to su obično ljudi koji niti su čitali moje tekstove, niti su shvatili njihovu suštinu. Ljudi često osuđuju ono šta ne razumeju i čega se plaše.

Iznenadićete se ako vam kažem da njih i njihove strahove u potpunosti razumem. Ceo tekst „Može li osoba koja nam pomaže da bude prevarant?“

23

Šta za vas znači Marfijev zakon

Ja sam najveći maler na svetu, i da se za zelen bor uhvatim i on bi se zelen osušio. Čuli ste često tu izreku, a ne retko i njome opisivali svoje stanje nakon nekog događaja.

Marfijev zakon je popularan idiom koji označava kosmološku predodređenost izvesnosti pojave baksuznog događaja u kauzalnom nizu.

Izazov zakona glasi: Sve što može da krene naopako, krenuće naopako. Ceo tekst „Šta za vas znači Marfijev zakon“

18

Da li je korisno biti saosećajan?

U Rečniku sinonima piše da su sinonimi za saosećanje: empatija, osećajnost, samilost, duševnost, razumevanje, sažaljivost, samilosnost, sapatništvo, saučešće itd. Mislim da ljudi mešajubitnestvari.

Ja o saosećajnostiimam drugačije mišljenje, ovde su pod jednim imenom i negativne i pozitivne emocije.

Svi kažu da treba biti saosećajan a ja sam čist dokaz da je to štetno po zdravlje.– rekla mi je jedna žena. Ceo tekst „Da li je korisno biti saosećajan?“