Nismo učeni da slušamo našu dušu, zapravo, često nas uče da je ignorišemo, da gradimo svoje živote oko očekivanja koje nam nameće društvo, naši roditelji ili drugi ljudi oko nas. Mi živimo na taj način, izgladnjujući našu dušu sve dok ona ne počne da nas poziva na neki svoj način. Možemo odlučiti da ne napravimo mesta u svom životu za to. Možemo ignorisati poziv duše dok on ne postane hitan, a mi depresivni, ili se razbolimo, ili nas neki neprijatan događaj izbaci nas poricanja.
Možemo li uočiti razliku između posla, karijere i poziva?
Posaoje, ono što radimo od „devet do pet“ i od čega živimo. Karijeraje sistem nagrada i unapređenja koji je kreiran tako da nas motiviše da se ponašamo kako društvo želi; dakle, linearni rast plate, viši položaji, viša zvanja, unapređenja, veći društveni ugled i sve tome slično što naš ego i ljudi oko nas vole i odobravaju. Pozivje ono što mi iskreno volimo da radimo bez obzira da li nam to donosi novac i slavu; sam rad je nagrada, jer je „prirodan“ našem biću i usrećuje nas makar od njega nemali nikakve „koristi“.
Statistika kaže da je u proseku svaka treća osoba bar jednom prevarila partnera ili partnerku stupajući u seksualni odnos sa nekim drugim.
Prevara je bila tema razgovora sa jednom poznanicom koja mi je ispričala priču o izneverenoj prijateljici koju je prevario suprug. Ceo tekst „Prevara u braku otrov ili lek“→
Kada doživimo krizu u nekom aspektu života nipošto ne treba bežati od nje ili od onoga što smatramo problemom. Naprotiv, tada moramozaroniti dublje unutar suštine krize. U tom kvalitetu ćemo prepoznati njegovu suštinu i pronaći drugi izraz. Ceo tekst „Kako pronaći satisfakciju“→
Niko nije osuđen i kažnjen nekom izazovnom situacijom. Kriza u životu nije „kazna“ kako mi to zamišljamo. U krizi se možemo naći iz različitih razloga. Možda smo sami zaslužni lošim izborima, pogrešnim rezonovanjem i ponašanjem. Čak ni u tom slučaju kriza nije „kazna“ već logična, pirodno jedina moguća posledica. Veoma je važno da uočimo tu razliku, jer ćemo onda prestati da se osećamo kao žrtve i strepeti od neke više, zle sile koja nam šalje neku nesreću kažnjavajući nas za nešto. Univerzum ili Bog nisu neprijateljska sila od koje smo odvojeni i od koje treba da strepimo. Ceo tekst „Šta je kriza života i kako izaći iz nje“→
Šta znači raširiti krila? Ja sam danas izgubila posao koji sam prestala da strasno volim, ali koji mi je pružao ugled u društvu i novac. Ja već dugo vremena želim da radim nešto sasvim drugo, puno o tome čitam i sanjam, ali još nemam do kraja razvijenu ideju niti konkretnu ponudu. Ako bih ja sada našla novi posao u industriji u kojoj sam komforna, da imam druge prilike i neku sigurnost dok ne iskristališem šta je tačno to novo što želim da radim, da li bi to bilo širenje krila? Ceo tekst „Strah je jedini razlog neuspeha“→
Na svom putu samospoznaje mnogi od nas znaju sada već izlizane fraze da sve zavisi od nas, da treba pozitivno misliti, ali retko ko ume to i praktično da primeni kada ga život dovede u ćorsokak. Ceo tekst „Ne umire se od gladi, već od straha od gladi“→
Duhovnost više nije luksuz života, već apsolutni imperativ ljudskog zdravlja i opstanka. Duhovnost se može povezati sa svim ljudskim iskustvima, ali ona ima posebno blisku vezu sa ljudskom kreativnošću i svešću o svetu oko nas, sa odnosima – bilo sa samim sobom, sa drugimaili sa transcendentnom stvarnošću, imenovanom ili neimenovanom, ali često nazvanom univerzum, Bog, božansko ili duh. Duhovnost se takođe može povezati sa percepcijom radosti i patnje, poštovanjem i predavanjem nečemu što smatramo razumnim osloncem života. Ceo tekst „Duhovnost nije odlazak, već povratak“→
Svi ljudi tragaju za spokojem, za radošću i za nekim čvršćim osloncem koji žele da pronađu. Teško im je da odu kod psihijatra, ne zbog sreteotipa sramote, već zbog razloga što se ta struka pretvorila u puko prepisivanje lekova. Sa druge strane razgovor sa sveštenikom odavno je devalviran njihovom biznis prirodom i osudom svega što se suprotstavlja njihovoj materijalnoj pohoti. U njihovim redovima retko ko još veruje u Boga, nažalost. Ceo tekst „Duhovni put je povratak u nevinost a ne u naivnost!“→
Da li prolazite kroz period svog života kada ne osećate nikakvu svrhu i smisao onoga što radite? Da li se osećate kao da živite život koji nikada niste želeli? Da li osećate anksioznost koja nema fokus?
Među onima koji uče od mene ima toliko izuzetnih ljudi da i pored toga što oni mene zovu učiteljem ja sam počastvovan da budem izazvan i učim kroz njih. Jedna od tih izuzetnih ljudi svratila je do mene na nedeljnu dozu provetravanja misli.
Hajde da pričamo o strasti. – rekla je – Sanjala sam da sam bila izazvana lepotom prekrasnog bića koje me je iskoristilo u slatkom zanosu i nestalo. Ostala sam sama na nekom raskršću, uplakana i sama. Odjednom se odnekuda pojavio crni ratnik koji me je podigao sa prašnjavog tla i odveo kući. Ceo tekst „Ništa nije pravedno, nego tačno“→
Pročitao sam negde da je vreme najveći serijski ubica jer smo potpuno okupirani njegovim prolaskom. U toj opsesiji zaboravljamo da je jedino važno ono što je u sadašnjem trenutku. Zaboravljamo da je sve što imamo i što je vredno življenja isključivo sada i ovde. Naš UM je odgovoran što je naš fokus uvek negde tamo, u prošlosti ili budućnosti, u brigama ili željama. Ceo tekst „Kako da budete u sadašnjem trenutku“→
Bio sam na jednom koncertu, i nisam se proveo onako kako sam očekivao. Bio je to koncert muzike koju volim, koju i sam pevam ali ovde se dogodilo nešto drugo.
Na svojim putovanjima po zabitima sveta za koja se veruje da su sveta tragao sam za čudom i prosvetljenjem ali sa retkih mesta poneo sam mir i spokoj. Dugo vremena mi je bilo potrebno da shvatim da ne moram ići negde da bih dobio ono što želim, već da to stanje živi u menu i da ga trebam samo otkriti i dozvoliti mu da me obuzme čitavog, bez obzira gde sam. Upravo to je i najteži deo puta. Ceo tekst „Kako pronaći svoju sreću“→
Sreća je predmet opsesija svih ljudi odvajkada. Često neuhvatljiva i neobjašnjiva, misao o sreći prisutna je u svakodnevnom životu svakog od nas hteli mi to da priznamo ili ne.
Sreća je kada je nešto lepo i dobro.– rekla mi je žena koja je došla kod mene žaleći se kako nema sreću.
Šta znači lepo? I šta je dobro? Sa čime ste uporedili i na osnovu čega ste to drugo proglasili ružnim ili lošim?
Zbunjujete me svojim pitanjima.– konstatovala je žena.
Sreća je fenomen koji umnogome određuje kvalitet našeg života i za kojim svako od nas stremi i oblikuje svoj život u potrazi za njom. A da li zapravo znamo uopšte šta je ona? Ceo tekst „Šta je sreća?“→
Jedno od najčešće postavljenih pitanja u mojoj praksi je: Kako da se snađem u sopstvenom životu?
Mi živimo u dva sveta, dobrom i lošem. Jednom koji priznajemo i drugom koga se odričemo. Usvojili smo modele šta je dobro a šta loše, i to je najčešće daloko od ličnog iskustva i razumevanja. Većina je nažalost svesna samo jednog i to obično onog drugog, i u stanju su da zaključe samo delimićno jer im ti svetovi nisu povezani. Ceo tekst „Kako da se snađem u sopstvenom životu?“→
U moju kancelariju ušao je je mladić dovoljno star da bude odgovoran za svoje postupke ali i dovoljno mlad da bude sklon da poriče neke istine o sebi.
Imao je problem učestalih upala mokraćnih kanala i recidiva nekih polnih bolesti za koje je tvrdio da nije imao od koga da ih dobije i da su se eto same pojavile. Ceo tekst „Mislite da živite a zapravo bežite“→
Sedeo sam u nekom društvu i slušao poznanike kako pričaju o svojim problemima toliko se uživljavajući u ta svoja loša osećanja kao da jedu neki omiljeni obrok. Toliko su bili okupirani negativnom stranom svoje svakodnevice i toliko je bila gusta masa njihove energije da nisam uspevao ništa da im kažem. Obuzela me je misao samookrivljivanja jer sam se osećao odgovornim da promenim njihove poglede na život. Kada sam se malo izmakao u svojim mislima, shvatio sam da oni zapravo ne bi ni bili u stanju da me čuju jer su bili van domašaja bilo čega što je drugačije od onoga čime su okupirani. Izgledalo je kao da su patološki uživali u svemu tome jer da nije tako zašto bi sipali so na svoju ranu. Ceo tekst „Može vam biti bolje“→
Dok sam bio kod prijatelja u poseti prisustvovao sam jednoj neprijatnoj ali i veoma čestoj situaciji. Dok je moja prijateljica prala posuđe u sudoperu, njen suprug je hodao iza nje poput mačke u kavezu, i vidno iritirao moju prijateljicu.
Da li si videla moje ključeve?– bilo je pitanje koje je pokrenulo lavinu grubih reči sa njene strane i svađu.
Dok je suprug sikćući naglo napustio prostoriju, moja prijateljica je ostala vidno iznervirana za svojom sudoperom. Uskoro se priča o ključevima pretvorila u dramu u punom obliku.
Može li bolest da se pojavi kao opomena ili kao prepreka umu koji je izgubio kompas u osiljenosti i nadmenosti? Pitanje koje sam po ko zna koji put postavio sebi kada je u moju kancelariju ušao čovek čije je prezime bilo veoma poznato zahvaljujući nekom drugom. Ceo tekst „Od nezahvalnosti do bolesti“→
