Svi ljudi tragaju za spokojem, za radošću i za nekim čvršćim osloncem koji žele da pronađu. Teško im je da odu kod psihijatra, ne zbog sreteotipa sramote, već zbog razloga što se ta struka pretvorila u puko prepisivanje lekova. Sa druge strane razgovor sa sveštenikom odavno je devalviran njihovom biznis prirodom i osudom svega što se suprotstavlja njihovoj materijalnoj pohoti. U njihovim redovima retko ko još veruje u Boga, nažalost. Ceo tekst „Duhovni put je povratak u nevinost a ne u naivnost!“→
Da li prolazite kroz period svog života kada ne osećate nikakvu svrhu i smisao onoga što radite? Da li se osećate kao da živite život koji nikada niste želeli? Da li osećate anksioznost koja nema fokus?
Među onima koji uče od mene ima toliko izuzetnih ljudi da i pored toga što oni mene zovu učiteljem ja sam počastvovan da budem izazvan i učim kroz njih. Jedna od tih izuzetnih ljudi svratila je do mene na nedeljnu dozu provetravanja misli.
Hajde da pričamo o strasti. – rekla je – Sanjala sam da sam bila izazvana lepotom prekrasnog bića koje me je iskoristilo u slatkom zanosu i nestalo. Ostala sam sama na nekom raskršću, uplakana i sama. Odjednom se odnekuda pojavio crni ratnik koji me je podigao sa prašnjavog tla i odveo kući. Ceo tekst „Ništa nije pravedno, nego tačno“→
Pročitao sam negde da je vreme najveći serijski ubica jer smo potpuno okupirani njegovim prolaskom. U toj opsesiji zaboravljamo da je jedino važno ono što je u sadašnjem trenutku. Zaboravljamo da je sve što imamo i što je vredno življenja isključivo sada i ovde. Naš UM je odgovoran što je naš fokus uvek negde tamo, u prošlosti ili budućnosti, u brigama ili željama. Ceo tekst „Kako da budete u sadašnjem trenutku“→
Bio sam na jednom koncertu, i nisam se proveo onako kako sam očekivao. Bio je to koncert muzike koju volim, koju i sam pevam ali ovde se dogodilo nešto drugo.
Na svojim putovanjima po zabitima sveta za koja se veruje da su sveta tragao sam za čudom i prosvetljenjem ali sa retkih mesta poneo sam mir i spokoj. Dugo vremena mi je bilo potrebno da shvatim da ne moram ići negde da bih dobio ono što želim, već da to stanje živi u menu i da ga trebam samo otkriti i dozvoliti mu da me obuzme čitavog, bez obzira gde sam. Upravo to je i najteži deo puta. Ceo tekst „Kako pronaći svoju sreću“→
Sreća je predmet opsesija svih ljudi odvajkada. Često neuhvatljiva i neobjašnjiva, misao o sreći prisutna je u svakodnevnom životu svakog od nas hteli mi to da priznamo ili ne.
Sreća je kada je nešto lepo i dobro.– rekla mi je žena koja je došla kod mene žaleći se kako nema sreću.
Šta znači lepo? I šta je dobro? Sa čime ste uporedili i na osnovu čega ste to drugo proglasili ružnim ili lošim?
Zbunjujete me svojim pitanjima.– konstatovala je žena.
Sreća je fenomen koji umnogome određuje kvalitet našeg života i za kojim svako od nas stremi i oblikuje svoj život u potrazi za njom. A da li zapravo znamo uopšte šta je ona? Ceo tekst „Šta je sreća?“→
Jedno od najčešće postavljenih pitanja u mojoj praksi je: Kako da se snađem u sopstvenom životu?
Mi živimo u dva sveta, dobrom i lošem. Jednom koji priznajemo i drugom koga se odričemo. Usvojili smo modele šta je dobro a šta loše, i to je najčešće daloko od ličnog iskustva i razumevanja. Većina je nažalost svesna samo jednog i to obično onog drugog, i u stanju su da zaključe samo delimićno jer im ti svetovi nisu povezani. Ceo tekst „Kako da se snađem u sopstvenom životu?“→
U moju kancelariju ušao je je mladić dovoljno star da bude odgovoran za svoje postupke ali i dovoljno mlad da bude sklon da poriče neke istine o sebi.
Imao je problem učestalih upala mokraćnih kanala i recidiva nekih polnih bolesti za koje je tvrdio da nije imao od koga da ih dobije i da su se eto same pojavile. Ceo tekst „Mislite da živite a zapravo bežite“→
Sedeo sam u nekom društvu i slušao poznanike kako pričaju o svojim problemima toliko se uživljavajući u ta svoja loša osećanja kao da jedu neki omiljeni obrok. Toliko su bili okupirani negativnom stranom svoje svakodnevice i toliko je bila gusta masa njihove energije da nisam uspevao ništa da im kažem. Obuzela me je misao samookrivljivanja jer sam se osećao odgovornim da promenim njihove poglede na život. Kada sam se malo izmakao u svojim mislima, shvatio sam da oni zapravo ne bi ni bili u stanju da me čuju jer su bili van domašaja bilo čega što je drugačije od onoga čime su okupirani. Izgledalo je kao da su patološki uživali u svemu tome jer da nije tako zašto bi sipali so na svoju ranu. Ceo tekst „Može vam biti bolje“→
Dok sam bio kod prijatelja u poseti prisustvovao sam jednoj neprijatnoj ali i veoma čestoj situaciji. Dok je moja prijateljica prala posuđe u sudoperu, njen suprug je hodao iza nje poput mačke u kavezu, i vidno iritirao moju prijateljicu.
Da li si videla moje ključeve?– bilo je pitanje koje je pokrenulo lavinu grubih reči sa njene strane i svađu.
Dok je suprug sikćući naglo napustio prostoriju, moja prijateljica je ostala vidno iznervirana za svojom sudoperom. Uskoro se priča o ključevima pretvorila u dramu u punom obliku.
Može li bolest da se pojavi kao opomena ili kao prepreka umu koji je izgubio kompas u osiljenosti i nadmenosti? Pitanje koje sam po ko zna koji put postavio sebi kada je u moju kancelariju ušao čovek čije je prezime bilo veoma poznato zahvaljujući nekom drugom. Ceo tekst „Od nezahvalnosti do bolesti“→
To je pitanje koje svi mi sebi postavljamo a po najviše oni koji se bave tuđim sudbinama i životima.
Otišao sam na zasluženi odmor, sav srećan što ću imati više vremena za sebe. A onda, kao grom iz vedra neba, par sms poruka zapretilo je da se sav moj san o odmoru sruši i pretvori u pakao. Dobio sam pretnju da će me izvesna osoba prijaviti policiji i sačekati lično negde u mraku, zbog mog rada! Ceo tekst „Da li je ispravan svaki naš korak?“→
Mnogi ljudi idu kod doktora tražeći medicinsku pomoć za problem ili bolest. Svi koji se bave prodavanjem pomoći kažu da je to veoma komplikovano i da sami, bez njihove pomoći, nećemo moći da pomognemo sebi.
Kada telo boli i kada odemo kod lekara on nam daje lek, obično nas ne pitajući kako smo zapravo i šta nas suštinski muči. Sve je u nekim pravilima, normama koje moraju da se popune i bitnije su od samog čoveka. I stoga dobijamo pilule za bilo koju bol, učeni da je bolest došla odnekuda i kako ugrožava naš život. Ali, da li je to baš tako? Ne možemo baš pripisati svu krivicu lekarima. I oni su zbunjeni na istom putu kao i mi. Ne tražimo krivca nigde i ni u kome, sve je u nama samima. Prihvatanje „zdravo za gotovo“ nas ne opravdava. Prepuštanje rutini i kolotečini pogrešnog života je naša zasluga.
Ljudi često pokušavaju da dokuče više nivoe svesti i dosegnu više frekvencije. Neki kažu da su one intenzivnije tokom eklipsi i određenih mesečevih ciklusa. Kako god, te energetske vibracije, i bez našeg angažovanja, kontinuirano ulaze u nas da bi nam pomogle da podignemo svest, utiču na svako područje našeg života. Često ljudi idu na sveta mesta ne bi li tako lako dohvatili božansku česticu. Ceo tekst „Gde grešimo a gde je suština“→
U prethodnom tekstu sam objasnio na koji način um kreira naše telo. Informacije iz mozga ka ćelijama prenose neuropeptidi. Oni nisu misao, ali se pokreću mislima i prenose njihovu informaciju.
Neuropeptidi se prvenstveno proizvode u mozgu, iako skoro svako tkivo u organizmu proizvodi i razmenjuje neuropeptide. Naučnici su otkrili preko dve stotine različitih neuropeptida.
Ćelija je mašina za proizvodnju proteina koja dobija signal iz mozga. Taj signal prenosi neuropeptid. Jedna od stvari u vezi receptora na ćelijama je da oni menjaju svoju senzitivnost. Ako se određeni receptor na nekoj ćeliji bombarduje duže vreme velikom žestinom on će se doslovno smanjiti. Biće ih manje ili će se vezivati tako da se desenzitivizuju ili se deregulišu. Ako bombardujemo ćeliju na isti način ponovo i ponovo, svaki dan, kad dođe vreme da se ta ćelija podeli, da proizvede sestru ćeliju ili ćerku ćeliju, ta ćelija će imati više receptorskih mesta za neuropeptide i manje receptorskih mesta za vitamine, minerale, ostale hranjive sastojke, za razmenu tečnosti ili čak za oslobađanje štetnih produkata ili toksina. Ceo tekst „Kako se razboljevamo i starimo“→
Već duži vremenski period, kako kroz terapeutski rad, tako i kroz pisanje, pokušavam da objasnim da je naše telo samo poligon našeg uma, i da uzroke naših tegoba ne možemo tražiti u telu. Na sve ovo pojedinci kažu da ja ne priznajem telo i ono što je evidentno da postoji a to su ćelije i procesi koji se odvijaju u njima. To nije istina, istina je mnogo komleksnija!
Kada se kaže energetski vampir prva pomisao nam je na oštre očnjake, mračan prostor kao u nekom horor filmu itd. Šalu na stranu, takvi ljudi postoje, samo što ne piju krv već energiju. To su one osobe koje nas iscrpljuju i pored kojih se osećamo nelagodno.Oni mogu biti uzrok mnogih naših problema pa ću pokušati da vam približim neke činjenice. Ceo tekst „Energetski vampiri“→
Senke su skrivene u najdubljim delu našeg bića, i predstavljaju njegov najtamniji deo.One predstavljaju bes, ljubomoru, osudu i samoosudu, ogorčenost, krivicu, sramotu, mržnju, laž, netoleranciju, nestrpljenje, manipulaciju… One su neintegrisani emocionalni naboji, koje naša duša želi da transformiše u svetlost. Ako transformišete aspekt senke, vaša pozitivna energija će raditi za vas a ne protiv vas. Ceo tekst „Imamo li tamnu stranu?“→
Naučili smo da je rad na sebi potreban, kompleksna radnja i pomerili granice sa pukog preživljavanja na duhovnost. Odjednom bezbroj je holističkih centara koji nude pakete meditacije, joge i latino-američkih plesova u jednom, to valjda ubrzava oslobođenje od patne ovozemaljskih stegova. Svi pričaju o duhovnosti, svi se nečim bave. Valjda je i to dobro, samo kada su se ljudi pomerili od onoga šta ću obući i pojesti.
Svi uvode u svoje lečenje alternativne metode, što je dobro, ali ne slute da i taj put nosi svoje bolesti, i to mnogo opasnije ako se ode u krajnost. Svi bi odma i sada, i to što pre a duhovna transformacija se ne može postići na brzinu i u jednoj seansi nečega. Ceo tekst „Prljanje duše se ne oprašta“→
