Jedno od najčešće postavljenih pitanja u mojoj praksi je: Kako da se snađem u sopstvenom životu?
Mi živimo u dva sveta, dobrom i lošem. Jednom koji priznajemo i drugom koga se odričemo. Usvojili smo modele šta je dobro a šta loše, i to je najčešće daloko od ličnog iskustva i razumevanja. Većina je nažalost svesna samo jednog i to obično onog drugog, i u stanju su da zaključe samo delimićno jer im ti svetovi nisu povezani.
Može nešto da nam se ne sviđa ili da ne razumemo ali ono što trebamo da znamo je kako da se odnosimo prema tome. Nije dobro biti samo u jednom ili samo u drugom svetu. Put za razvoj svakog čoveka je stvaranje trećeg sveta. Kroz taj treći svet možemo da dosegnemo sve ono za čime tragamo a to je individualnost, svest i volja kao osnova realizovanog života. Taj svet nastaje samoposmatranjem tj spajanjem prvog i drugog sveta i stvaranjem celovitosti svih naših delova.
Da bismo to mogli da postignemo moramo razumeti da se čovek sastoji od nekoliko sastavnih delova: intelektualnog centra, emocionalniog centra i instiktivnog centra.
Između tih centara čoveka, u današnjem svetu, nema saradnje. Ti centri kradu jedan od drugog posao i energiju, i tako narušavaju sklad i otežavaju sašu samorealizaciju. To se dešava zbog vaspitanja, obrazovanja, drušvenih okolnosti koje smo usvojili i tako dalje, a to je na štetu suštine.
To se manifestuje na način što svaki čovek razmišlja veoma plitko i nepovezano:Ja mogu da računam na to i to, ja mogu da uradim to i to, ako uložim to dobiću to…
U čitavom tom procesu nikako ne smemo zaboraviti činjenicu da je naša ličnost ta koja je diktator.
U svakodnevnim situacijama ne probuđeni čovek nikada ne zna koji centar, od ova tri, će da se aktivira u određenoj situaciji. U današnjoj svakodnevici svest čoveka je zatrpana i on ne vidi suštinu i istinu.
Da bismo mogli da spoznamo sebe moramo skinuti veo nametnutih “istina” jer dok to ne skinemo nismo gospodari sebe i ne možemo ovladati našim centrima. Svi centri moraju biti usklađeni i raditi istovremeno u istom trenutku. To otežava naša nesamostalnost, to što ne možemo da postojimo nezavisni od toga ko je preko puta nas, gde se nalazimo, šta nam se dogodilo itd. Buđenje počinje posmatranjem sebe.
Prvi korak u proces samoposmatranja je da ne polazite od činjenice da ste vi uvek u pravu!
Drugi korak je realno samoposmatranje.
Koristite imaginarno ogledalo jer zbog sebe i od sebe ne vidite ništa drugo. To se radi na sledeći način:
- Uzmite bilo koju situaciju koja vam je izazvala nemir.
- Pogledajte šta se zapravo dogodilo.
- Šta je ono što vas muči u toj situaciji. Šta ne možete da osvestite, definišete. Posmatrajte i ispitujte.
- Definišite šta se dešava sa vašim egom dok to radite. Koja osećanja prate taj proces ispitivanja, šta izazivaju u vama, gde imate problem sa tim. Posmatrajte šta se odbija od vas.
Na primer, kako vas izaziva osoba ili događaj koji ispitujete.
Kada sve to ispitate pokušajte da se ponašate prema daljem procesu kao prema plesu. Plesu koji je ono stanje kada ste sa obe noge na zemlji, kako nikada do tada niste bili. U životu uvek možemo da se sakrijemo ali od ovog plesa ne možemo da pobegnemo. Možemo samo da vidimo gde tačno trebamo da uložimo napor kako bi mogli da popravimo deo sebe koji se skriva, koga se stidimo i sa kojim imamo problem.
Nemojte se skrivati, život prekratko traje da biste okretali glavu od nečega što je vaša suština a čega se stidite ili ne priznajete da postoji. Poricanje nije rešenje! Imajte hrabrosti da živite jer neće biti vremena za kajanje.
Ovaj proces služi da otkrijemo gde su blokade, kroz šta ne možemo da prođemo, šta ne možemo da osvestimo kod sebe, koji deo sebe skrivamo jer ga se stidimo. Gde nam naš ego pravi prepreke. Njega ne možemo da sklonimo, možemo samo da ovladamo njim i stavimo u službu svoje samorealizacije i pozitivne progresije.
Telo ima svoje navike, svi centri se nalaze u njemu. Čitav ovaj proces će vam pomoći da ih osvestite i povežete ih međusobno.
Sklad u sebi pravi i sklad izvan nas, i stvara pravilnu interakciju ta dva sklada.