Može li uzrok biti izvan ovog života?

Čovek je jedno tako malo biće. Koliki deo zemlje zauzima? Tek onoliko da na njoj može da stoji. Koliko energije ima? Tek toliko da se “poveže” sa svim oko sebe. Mi smo mikrokosmos, ali tek jedan deo u mnogo većem makrokosmosu. Zato hteli ne hteli moramo da živimo po pravilima koja su i veća i jača od nas. Zvali to Bog, univerzum, veliki duh, nadsvest, to je najmanje važno. Važno je da su pravila iznad nas i da ih svesno ili nesvesno moramo poštovati.

To zapravo nije nimalo loša pozicija. Kao ćelija u organizmu, imamo svoj identitet, ali živimo po pravilima organizma. Ta pravila zapravo su stvorena po našoj meri, tako da nama bude najbolje. U tom modelu krojenom po našoj meri, mi smo i zdravi i srećni i u ljubavi sa celinom. Skrenemo li sa tog puta, i model više ne garantuje ta prava. Udaljimo li se u sebični samoživot i organizam nas proglašava za strano telo – kao bakteriju ili virus protiv koga se mora boriti. Počinje lov na nas tj. na ono što sami činimo protiv sebe. I taj deo pravila je tu da nas spašava. Deluje kontradiktorno, ali zapravo nije, jasno će biti čim shvatimo šta se tu spašava i od čega.

Ja sam mislio da ste vi jedan ozbiljan čovek, lekar, a vi mi ovde pričate o prošlim životima, o tome kako je uzrok moje bolesti i mojih strahova tamo negde! – kaže mi unezvereni mladić, odmah nakon dijagnoze njegovog psiho-fizičko-spiritualno-duhovnog stanja.

Vi ste mi prećutali, ali vaše biopolje pokazuje da telo boluje od zadržavanja tečnosti, visokog krvnog pritiska, teškoće sa mokrenjem. Zar vam to nije dokaz? Takođe, ne možete da poreknete kada kažem da imate strah od vode u smislu reke, mora, pune kade. Za to niko ne zna, zar ne. Bez razloga ste bez prijatelja, iako ste zapravo druželjubiva osoba. Šta još treba da uradim da biste počeli da radite na sebi i otklonili sve tegobe koje imate?

Ma sve ste vi u pravu, ne znam kako ste sve to videli, ali ja ne verujem u prošle živote.

Zašto ste potpuno opsednuti hladnim krajevima Skandinavije? Vi verovatno nikada niste smeli tamo da odete?

Odakle znate da nisam bio?

Kao što sam vam već rekao, udavili su vas u prošlom životu i sada nosite traume zbog kojih podsvesno odbijate da naučite neke lekcije i zbog toga imate zdravstvene probleme. Zato u ovom životu nikada niste ušli ni u punu kadu vode, a kamoli u reku ili u more. Udavili su vas bez razloga jedne noći, udavio vas je vaš sunarodnik, muškarac krupnije građe. Zato strahujete da odete tamo i zato ne podnosite muškarce krupnije građe. Udavili su vas jer ste bili drugačiji, nežni pesnik po prirodi. Neostvareni umetnički dar – eto, sada ste muzičar. Svi zdravstveni problemi koje sam vam pobrojao upravo potiču od činjenice da ste na neki način još uvek pod vodom, udavljeni. Da li sam nešto pogrešno rekao?

Niste – rekao je mladić koji je stajao na vratima moje kancelarije, potpuno bledog lica, kao da je sada izvađen iz vode, pogleda zabijenog u pod.

Vrati se i sedi. Sada me saslušaj. Imamo idealnu situaciju. Ti ne veruješ, znači placebo efekat ne može da deluje. Ja nisam čudotvorac, pa tako ne mogu ni da te izlečim. Neću ti davati nikakve lekove, čudotvorne napitke i ostale izmišljotine za neznalice, tako da imamo čist poligon za eksperiment. Ti ćeš misliti onako kako se dogovorimo i živeti po tom principu, shodno pravilima zdravog razuma. Posete tvom lekaru i terapija koju ti je on dao su obavezne. Pratimo tvoje zdravstveno stanje, pa ćemo za mesec dana videti gde smo stigli.

Njegovo zdravlje se popravilo već za deset dana, bez medicinske terapije jer lekari nisu znali šta više da mu daju, a tog leta se prvi put kupao sa prijateljima u moru.

Priču o reinkarnaciji ostaviću za drugu priliku. Duša je večna i zato nije i ne može biti prvi put ovde, ali naše telo jeste pa se um batrga odgovarajući na primarne reflekse preživljavanja pokušavajući da shvati gde je. Glavna lekcija i izazov je dokučiti odakle potiče uzrok sadašnjeg stanja. Uzrok može biti greška koja se desila u ovom životu, nasleđena od roditelja i predaka kao matrica promenjene frekvence ili može biti doneta kao nenaučena lekcija iz prethodnog života.

Poenta je ovo:

Naša duše je sada i ovde – na putu u procesu učenja kroz niz života.

Igra je u ljubavi, nas ka Bogu, tj. univerzumu, kako god ga zvali. Zemaljski život je stalni niz prilika da pronađemo frekvenciju vasione, univerzuma, Boga, Tvorca, velikog organizma čiji smo sićušni deo. Uspeh je da makar na tren zazvučimo sopstvenom životnom energijom u tom ritmu. Hajde da pronađemo izvor, da nijednu zemaljsku ljubav ne stavimo iznad ljubavi prema Njemu. Tada će nam se otkriti znanje o tome šta smo mi to posebno dobili na dar i šta treba da razvijemo u ovom životu. Šta god to bilo: od isceljenja, umetnosti, nauke, do vožnje autobusa ili pranja ulica – to je naš poziv, naš sledeći nivo!

Pošto većina ne uspe da se u potpunosti ostvari tokom jednog života. Zato i dobijamo nove šanse svakim životom nove šanse da ispravimo staro ili naučimo novo. Na taj način nastavimo svoj put. Univerzum je toliko tolerantan jer nas posmatra sa bezgraničnom ljubavlju i daje potpuno otvorene mogućnosti da uzimamo ono što želimo i radimo kako hoćemo. Toliko je tolerantan i toliko nas voli da nam dozvoljava i to da ga zaboravimo, da ga ne volimo, da ga se odreknemo…

I uvek nam opet da novu šansu.

Na tom putu grešimo, posrćemo, vučemo loše poteze, a univerzum uzvraća opomenom kako bi nas vratio – sve je to briga za naše večno Ja, za našu dušu.

Prvo dolaze male: lakše bolesti i sitni problemi, svađe. Zatim teži izazovi i dugotrajnije muke. Na kraju naše neznanje preti da isprlja jedini večni deo nas. U tom trenutku mora da usledi nasilno povlačenje koje znači spas. Duša jedina nastavlja dalje u sledećem životu, zato je ona prioritet. Nije univerzum kriv – mi sebi činimo zlo!

Što pre shvatimo uzrok problema, bolesti ili poteškoća to ćemo pre uživati u blagodetima koje su nam namenjene. Verujte, one su uvek veće nego što možete da zamislite!

8.400 pregleda

7 mišljenja o tekstu “Može li uzrok biti izvan ovog života?

  1. Imam pitanje. Zasto bezosecajni ljudi, monstrumi, poput ustase Artukovica ili nekog Madjara koji je ucestvovao u bacanju ljudi u zaledjeni Dunav 1942. u Novom Sadu, dozive 90 godina, sto bi se reklo „u zdravlju i veselju“? A pate dobri ljudi. Sta oni grese? Sto nisu bezosecajniji?

  2. Da, slažem se… Koliko god smo, samo koju deceniju ranije, bili siromašnim saznanjima o sebi iznutra, komunikaciji sa okolinom i uticajem nje na nas same, ishrani,… toliko smo danas bombardovani svime na svim nivoima i mogućim oblicima plasiranja znanja. Nažalost malo je dubokoumnih ljudi, previše onih dobro reklamiranih – transparentnih, što odvlače pažnju, zamaraju i zbunjuju…. Većina ljudi se izgubi plivajući kroz te talase… Zato, želim svima nama da strpljivo gradimo sebe. Sama sam Više puta kretala napred, vraćala natrag, treznila se tražeći ponovo svoj put. …Ali, ne odustajem… Nemojte ni Vi…
    Hvala ti Žarko, po ko zna koji put!!!

  3. “Duša je večna i zato nije i ne može biti prvi put ovde, ali naše telo jeste pa se um batrga odgovarajući na primarne reflekse preživljavanja pokušavajući da shvati gde je. Glavna lekcija i izazov je dokučiti odakle potiče uzrok sadašnjeg stanja. Uzrok može biti greška koja se desila u ovom životu, nasleđena od roditelja i predaka kao matrica promenjene frekvence ili može biti doneta kao nenaučena lekcija iz prethodnog života.“

  4. Poštovani, moja dijagnoza je prilično retka, tek 2% stanovnika planete je dozivi i – ne preživi. Nemam sa kim da podelim razmišljanja na temu popravljanja kvaliteta života i zato pitam: da li postoji mogućnost da sa vama razgovaram po pitanju mogućih uzroka bolesti koji su vam tumačenja zvanične medicine, bila bih vam veoma zahvalna?

    1. Postovana,
      Veoma skoro bice najavljeno sledece moje predavanje pa ukoliko budete u prilici mozemo se upoznati i porazgovarati.
      Hvala vam na poverenju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *