Postoji jedna stara japanska izreka:
A ja bih to rekao na ovaj način:
Nikada ne brini o danu koji je prošao jer je Sunce tog dana zašlo.
Ne strahuj od sutrašnjeg dana jer njegovo Sunce još uvek nije izašlo.
Budi u ovom trenutku.
Sa iskustvom jučerašnjeg dana spremi se u miru za sutrašnji.
Kada sutra osvane, sa osmehom hrabro zakorači u njega.
Sedeo sam sa klijentom i čekao da se energija oko njega smiri kako bi moje reči mogle da dopru do njega. U suprotnom bi se samo odbijale i padale dole kao niz nekakav mastan, stakleni zid. Došao je kod mene tražeći rešenje za svoj problem. To isto rešenje upravo koje nije imao stajalo je ispred njega sve vreme, ali on nije bio spreman da ga vidi. Ne biste verovali koliko često je upravo to jedini problem. Ponekad ljudi nisu ni svesni: kada bi se samo osvrnuli i pogledali u ogledalo, kada bi nekako mogli da kasnije čuju šta pričaju, odgovor bi stigao istog trenutka. Bez po muke!
Od zamenika direktora čuo je da će ga premestiti na neko drugo mesto. On o toj promeni nije želeo ni da razmišlja. Pozicija nije bila važna, sama ideja o promeni i napuštanju sigurne zone ga je užasavala.
Zašto ne pogledaš tome u oči i sa prave strane?
Ali vi ne znate, to nije pravo radno mesto za mene! Ovde imam rezultate, naporno mi je, ali nekako stižem sve da uradim. Zašto sada? Uspeo sam da ostvarim budžet… – govorio je znojeći se kao da govori „na normu“. Delovalo je kao da želi da kaže što više reči u određenom vremenskom periodu.
Jesi li siguran da je tu reč o poslu i tvojoj poziciji, a ne o nečemu drugom?
Kako to misliš? – prvi put otkad je ušao, pogledao me je pravo u oči. To je uvek dobar znak.
Žaba u bunaru obično ne zna koliko je veliki okean. – gledao me je ćutke, kao ta žaba iz bunaru.
Kada bi lekcije koje dobijamo bile toliko lake i očigledne, zar zaista misliš da bi uopšte postojale? Jesi li u osnovnoj školi dobijao zadatke unapred? Da li si nekada znao šta će biti na pismenom? Da li si mogao da ih naučiš napamet dan ranije? Moraš stvari da gledaš malo šire!
Duga putovanja uvek započinju nekim kraćim, a prvi korak je baš tu gde se i vi sada nalazite. Uvek počnite od sebe i uvek gledajte na događaje iz života kao na nešto što je došlo vama na korist, a ne protiv vas. Prva reakcija će uvek biti da se branite. Uvek će vam prvo pasti na pamet da je krivac neko drugi. Tu, u vama krije se rešenje za vašu trenutnu situaciju!
Relativno skoro, žurio sam se da nešto obavim. Stigao sam ispred jednog tržnog centra i zastao kako bih odmerio da li mogu da se parkiram. Obuzet mislima i nagomilanim situacijama koje su me pritiskale, nisam bio potpuno prisutan. Nisam ni primetio da sam pustio kočnicu i da je auto sasvim lagano krenu unazad. Odjednom, tresak! Udario me je auto iza mene. Povukao sam ručnu i izašao. Kao u nekom magnovenju pokušao sam da shvatim šta se dešava dok je čovek koji me je udario vikao na mene. Pokušao sam da dođem do reči kako bih ga umirio i objasnio mu da nije on mene udario već ja njega i da ne treba da brine jer ćemo sve nekako rešiti. U takvim situacijama ja uvek polazim od one divne misli da ako problem može da se reši, onda nema potrebe da se zbog njega brinemo, a ako ne može da se reši, onda je beskorisno nervirati se zbog njega, ali o tome sam već pisao.
Nisam uspeo ni da progovorim, a čovek je već uz pogrdne reči seo u svoj auto i otišao. Šta obično radite u takvim trenucima? Uzvraćate uvredama, zapisujete registarski broj ne bi li tužili tog čoveka, nervirate se itd. Nisam to radio. Ja sam se izvinio čoveku i zatražio oproštaj, seo u svoj automobil, pomerio ga sa puta i razmislio šta to meni univerzum poručuje.
Kako se razmišlja u takvim trenucima? Prvo sam sagledao šta se tačno dogodilo: moj auto je krenuo unazad i udario u prepreku! Onda sam postavio sebi pitanje: kako ja to pokušavam da idem unazad? Kuda me je to život poveo, a ja se plašim ishoda pa želim da se vratim? I onda sam shvatio! To je baš takva situacija! Baš zbog tih misli sam i bio odsutan kada se dogodila nezgoda sa automobilom. Život me je poveo u drugom pravcu koga sam se plašio. Procenjivao sam da li je dobro ili ne, strahovao za ishod itd. I gde je bio odgovor? Nema nazad, to je odgovor! Ukoliko krenem dogodiće se nezgoda. Moram napred bez obzira što ne znam šta je tamo. Kada sam već krenuo, nema nazad. Tog trenutka sam dobro razmislio i odvažio se da delam, da nastavim.
Kakve to sada veze ima sa mojim premeštajem? – i dalje me je, kao žaba iz bunara, gledao momak preko puta mene.
Šta se trenutno dešava u tvom u životu? U kojoj oblasti imaš osećaj da izlaziš iz zone konfora i ulaziš u nešto novo?
Pa, Ne znam.
Gde žuriš danas, kada toliko gledaš na sat?
Ma imam zakazano za sat vremena. Devojka i ja idemo na razgovor u jedan restoran. Planiramo svadbu.
Čiju svadbu?
Pa našu.
Vidimo se sledeći put, a do tada razmisli o pitanju koje sam ti postavio i o svemu o čemu smo danas pričali.
Nasmejao se, a sledeći put doneo je sa sobom pozivnicu za svadbu.
