Reinkarnacija: Za i Protiv

Primetili ste da su rasprave sa ljudima koji dođu kod mene u kancelariju svakodnevna stvar. Teme su najrazličitije. Jedan čovek čitao je moje članke i to ga je podstaklo da sa mnom raspravi priču o reinkarnaciji.

Bog nije tako siromašan da mora da vraća jednu dušu u hiljade života. – argumentovao je on svoj stav.

Bog voli one koje je po sebi stvorio, pa ih ne koristi kao pione koje će slati na zemlju da sa njima igra šah u raznim situacijama. On nas odgaja, želi da rastemo i da mu se približimo. S obzirom na to da ne možemo sve naučiti u jednom životu, vraća nas dok god ne savladamo sve lekcije i ne postanemo kvalifikovani da budemo u njegovom društvu.

Neko mi je rekao da je savremeni čovek prihvatio teoriju reinkarnacije zbog svoje lenjosti. – dosetio se čovek.

Taj ko vam je to rekao po meni ne poznaje smisao i suštinu onoga o čemu govori. Ljudi često kada čuju neku stranu reč ili nepoznati pojam odmah osuđuju bez bilo kakvog dubljeg istraživanja. E, to je zbog nesigurnosti i lenjosti, a ne teorija o reinkarnaciji! Poenta je o ličnoj angažovanosti, dobrim delima, čistoj savesti itd.

Ne znam sve o reinkarnaciji, ne verujem da bilo ko zna, a i ne interesuje me u smislu dogme, religijskih pogleda i slično. Interesuje me samo kao nešto što mi pomaže da shvatim smisao i put života svakog od nas.

Ljudi koji ne veruju ni u šta, obično imaju netolerantni religijski mentalitet i neprijateljski su raspoloženi prema svemu što nije njihova religija. U problemu svojih verovanja, nisu pronašli unutrašnji mir o kojem govore. Mir se pronalazi praćenjem stvari do njihovih krajnjih zaključaka i merenjem prema njihovim stvarnim vrednostima i pravom mestu.

Svaka duša nastaje da bi porasla i dokazala da je kadra biti nalik svom izvoru. Taj put mora biti iskren i čist. Uputstvo za to nije dobio niko od nas, u tome i jeste poenta: nema prečica, prepisivanja niti bilo koje protekcije.

Ići svake nedelje na liturgiju nije bogougodno ukoliko kada se vratite kući prebijete ženu, prevarite muža, slažete prijatelja ili ukradete na poslu. Bogougodno je živeti u čistoj savesti zdravog razuma u svakoj svojoj misli i delu, tokom svakog pojedinačnog udaha i izdaha. Ukoliko pri tom imate odgovornost i znate da ovaj život nije samo jedan izlazak u kazino, već kockica u mozaiku našeg stvaranja, svakako ćete se više truditi i biti bolji.

Verovanje da postoji reinkarnacija samo je opravdanje nespremnosti za hvatanje u koštac sa životom, bez truda u ovom životu. Logika je, ako se ne uradi nešto dobro, tu je šansa u sledećem životu i tako dalje. – nastavlja čovek po svome.

Ja mislim upravo suprotno! Pravda je spora, ali dostižna. Naš narod kaže: ako učinite nešto loše možda neće stići da se vrati vama, ali platiće vaša deca ili vaše pokolenje, sasvim sigurno. Zar zaista mislite da je duša Adolfa Hitlera mogla tek tako da bude stvorena, da učini sve što je učinila i da lagodno nestane sa ovog sveta? Ključ je upravo tu! Baš zato što ovo nije jedini život, sve loše biće zasigurno kažnjeno, a sve dobro nagrađeno jer bez pravde ne bi bilo ni Boga.

Imao sam puno slučajeva da mi dođu pacijenti sa teškim bolestima, a za njih se priča da ni mrava nisu zgazili. Kada pogledam biopolje, shvatim da je uzrok u prethodnom životu i nečemu što su tamo i tada loše učinili. Ne moraju da mi veruju, ali kada počnem sa isceljenjem uzroka u prošlom životu, bolest nestaje u ovom.

Sve što učinimo ima svoj plod. Dobro se dobrim vraća, a loše lošim, sada ili u sledećem životu. U svakom slučaju velika opomena kao breme koje nas opominje da ne činimo loše. Sve što sadimo, nekada i požnjemo, upamtite to!

Da je ovaj život tako kratak i osuđen na jedan bljesak, pa sve bi bilo drugačije i ništa ne bi imalo smisla.

Ovaj život je dat kao poligon na kome se pripremam za smrt i tu je kraj. – rekao je čovek.

A zašto?

Ne znam.

Da je smisao samo roditi se, jesti i razmnožavati se, bili bismo kao životinje. Svest nam je data baš zato što je naša suština mnogo kompleksnija i zato što nam je dato mnogo više. Pa svet i raste od kamena, preko biljke, životinje, sve do čoveka. Svaki život je kompleksniji od onog prethodnog baš iz tog razloga dolazi do veće svesti, a samim tim i do gušće i složenije energetske frekvencije. Dokaz tome je napredak čovečanstva kroz rast svesti.

Ne rađamo se samo da bismo se provozali jedan krug i umrli. Što bismo se onda i rađali? Nismo ničije igračke, nismo spušteni u ogledni akvarijum već na poligon gde se uči i raste uz mogućnost napredovanja ili nazadovanja u zavisnosti od našeg angažovanja. Kako rastemo kroz sopstvene živote tako dajemo doprinos rastu svesti čovečanstva i njegovom napretku.

Da su stvari toliko površne i lake sve bi bilo drugačije. Suština je, kao i uvek, negde mnogo dublje.

Put žrtve je jedini put ka Bogu. – bio je to poslednji trzaj nevernog čoveka.

Ako zaista verujete u Boga, onda znate da On ne kažnjava, već samo voli. Sami sebe kažnjavamo i tako sebe udaljavamo od Njega!

Vi sve vreme pokušavate da otkrijete suštinu Boga, a to je tajna u koju ne treba dirati. Bolje bi vam bilo da odete u crkvu i da se pomolite da vam Bog oprosti te vaše gluposti. – čovek je već vidno uznemiren mojim odgovorima.

Ko god da traži Boga preko drugog, a ne kroz sebe, nikada neće doći do njega. Ko god da skriva tajnu i sam je sakriven od nje, a ko je otkriva, pobeđen je. Molitva je suvišna kada je čovek u direktnoj komunikaciji s Bogom jer on tada poseduje znanje. Molitva pomaže svima koji teže toj komunikaciji i koji je još uvek nisu dosegli. Pa ipak, i u tom slučaju, molitva nije nezamenljiva. Ima boljih i lakših načina da se dođe do Boga. Ja idem direktno, kroz svoje srce!

4.887 pregleda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *