Različitost, prilika i opomena

Kojom se metodom vi zapravo bavite? – pitala je žena, sa čudnom punđom na glavi. Sedela je prekrštenih ruku, kao da se već brani.

Ja se bavim čovekom, a ne metodom. Pristup većine terapeuta je fascinacija tehnikom radi tehnike. Tu nema mesta za specifični uzrok svakog čoveka pojedinačno, od drveta se ne vidi šuma. Univerzum je kompleksan. Čovek je kompleksan, važna je veza to dvoje. Moramo razumeti svoje mesto, nasleđe, lekcije i svoj put. Onome ko sve to otkrije obezbeđen je mir i svaka radost u životu.
ReiKey je divna tehnika koja mi pomaže na ovom putu.
Prvo što predlažem je veliki, sveukupni dijagnostički tretman kako bismo dobili širu sliku o vama. Kada to dobijemo, lako ćemo dalje. Prvo treba pronaći uzroke vaših stanja, videti ko ste, šta donosite sa sobom i kuda ste krenuli. Bez toga nema ni tehnike niti iscelitelja koji vam može pomoći.

Za vas sam čula da ste čudotvorac i vidovnjak?

Da li stvarno tako izgledam?

Iskreno, više mi ličite na nekog DJ-a!

Ljudi tragaju za divinaciskim (proročkim) veštinama samo zato što moraju saznati detalje o tome šta će im se dogoditi u životu. Sudbina nije crno-bela stvar, ništa na svetu nije, tu su nijanse svih boja. Zato se ne možemo uzdati u kojekakve proročke veštine da shvatimo ko smo. Držimo svoj život u svojim rukama, a to se uči.
Nije to lak put: tu su okolnosti, naš um, njegove želje, strahovi i problemi koji umeju da se sakriju i podmetnu nam se kad nam najmanje trebaju. Svi se borimo sa tim. A, tu je i taj neizdrž da dobijemo sve odmah. Borba sa tim nikada ne prestaje.

Kako vi to tako duboko dijagnostikujete bez ikakvih aparata, ako niste vidovnjak?

Gospođo, pa čovek je stariji od svakog aparata i ima sve što mu je potrebno da bi saznao sve o sebi i drugima.

Rad na sebi dovodi do rasta percepcije. Sve manje mesta ostaje za krutost u bilo kom aspektu života. Naše frustracije, fobije, filije, sve nas to napušta. Uvek razmišljajte u kakvoj ste vezi sa konkretnim pitanjem o sopstvenom životu i sa stanjem koje krije odgovor. U ovom radu najuzvišenije pravilo zajedničko svim duhovnim veštinama: oslobodi se ograničenja i prepusti se Božanskim strujama koje će te poneti rekom univerzuma. Toga se treba setiti svakog dana, tome treba stremiti svakim delom bića.
Da bismo u tome uspeli moramo znati sledeće:
Naš život je poput glinenog ćupa koji počinje da se stvara od trenutka buđenja svesti. On se sastoji od čvrste gline i tečne, eterične energije. Na početku je ta masa meka, pa zato okruženje i roditelji mnogo utiču na oblik tog ćupa i na to koliko će se brzo stvrdnuti. Masa treba da se stvrdne postepeno, tokom vremena, srazmerno sa svih strana. Ukoliko smo prezaštićeni, ona predugo ostaje meka i polako se deformiše, propada. Nije na vreme stavljena u peć sopstvenog iskustva i vremenom se tako mlitava stvrdne u lošem obliku. Ukoliko se prerano bacimo u vatru životnih okolnosti, ćup brzo očvrsne i teško dalje raste. Ne treba zanemariti faze tog rasta. Prvo dođe fizički rast, školovanje i učenje osnovnih veština života. To je temelj i baza drugoj fazi. Zatim dolazi rast svih nivoa kvaliteta što često sa sobom nosi transformaciju prvog.
Rast ćupa treba negovati. Da bi izrastao na pravi način potrebno je biti fleksibilan i pažljiv pri odabiru temperature. Postoje razni ćupovi, za različite namene. Ni jedan ćup neće biti kao naš, svi su različiti. U toj raznolikosti je bogatstvo ovog sveta. To nije samo ukras, to je neophodnost jer ćupovi dopunjuju jedni druge.

Kako vi komplikovano objašnjavate! – rekla je žena.

Opteretio sam vaš um komplikovanim objašnjenjem da bih ga oslobodio stege sa kojom ste došli. Vaš um se otvorio i tako primio mnogo toga što sam imao da vam dam. To je učenje, uložena energija koja pokreće i daje rezultate.
Potrudite se, dajte sve od sebe da me razumete! Mene su učili na taj način, pa i ja tako nastavljam. Što više energije uložimo, više ćemo i dobiti. Ne kažem da je to najbolji način, ali je jedini koji ja smatram za dobar. U mom iskustvu je mnogo puta dao rezultate.

Gospođa me nije odmah razumela, ali se pokrenula. Upisala je kurs grnčarstva i nastavila da misli. Znam da će uspeti!

7.871 pregleda

4 mišljenja o tekstu “Različitost, prilika i opomena

  1. Veoma pojednostavljeno objasnjavate; metafore nisu uvek resenje izlaganja, u Vasim tekstovima vidan nedesotatak je manjak kvaliteta( kvalitet govornickih vestina npr; to su tekstovi prosecnih vestina komunikacije; slaba pisana komunikacija, itd.), takodje je vidan i manjak poznavanja oblasti kojima se bavite i o kojima pisete( taj manjak se ne pojavljuje tako cesto kod vecine akademskih gradjana narucito u sferi naucno prosvetnog rada, kao i drustveno korisnog rada, itd.).Medjutim, lepo od Vas sto zelite da pomognete ljudima i samom sebi. Razumem, sa druge strane, da autori ovakvih i slicnih blogova kao i njihovi pratioci cesto nisu raspolozeni za komentare kao ovaj te necu vise komentarisati na Vasem blogu niti cu ga posecivati ponovo.

  2. Akademski gradjani koji imaju nizak nivo svesti ostavljaju ovakve komentare.
    Zahvaljujem se Zarku na hrabrosti da otvori ovakav blog. Hvala na ogromnoj pozitivnoj energiji i ljubavi koju nam poklanja u svakoj pisanoj reci.

  3. Molila bih one (kao npr.Irena Z.) koji iz čiste radoznalosti posećuju i ovaj blog, da barem vlastita imena pišu velikim slovom.
    Bar zbog nas prosečnih akademskih građana koji smo ovde u želji da nešto naučimo, a nemamo ‚‚manjak poznavanja oblasti‚‚, parafraziram dotičnu, iz gramatike srpskog jezika-za 1.razred osnovne škole.
    U životu biramo, hoćemo li ostati žbun ili porasti u visoko raskošno drvo… Žarko, žarko iščekujem svaku Vašu objavu, u svakoj otkrivam nešto novo i drugačije.Pz

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *