Ravnoteža uvek dolazi

Kada su dve osobe u konfliktu to znači da njihove duše traže isceljenje. Da li će doći do isceljenja ili ne, zavisi da li um koji učestvuje u konfliktu može da vidi dalje od sebe ili od uma sa kojim je u konfliktu na nivou interakcije njihovih duša. Ukoliko je um svestan da vidi na tom nivou, automatski se javlja saosećanje. Svaka situacija vam daje priliku da vidite iz ugla uma ili duše. Um vas tera u bes, ljutnju, mržnju i slično a duša vas vodi ka saosećanju i ljubavi.

To ne možemo posmatrati sa stanovišta pet čula, na primer vidimo beskućnika koji spava na ulici u sred zime. To može izgledati surovi ali mi ne znamo da li je taj čovek učestvovao u nekoj drugoj surovosti u prethodnom životu pa u ovom, njegova duša bira iskustvo koje će izbalansirati energiju. To može u nama izazvati saosećanje ali ne smemo sebi dozvoliti osećaj nepravde za tu osobu.

Postoje osobe čiji se umovi ponašaju zlo, neprijatno ili agresivno ali ni tu se ne smemo mešati jer ne znamo razloge tog ponašanja. Možemo primetiti i udaljiti se od neprijatnosti ali se ne smemo mešati jer svako mešanje, na primer, u sukob dve osobe stvara naš osećaj osude. Nikada ne znamo koji je proces uravnoteženja tj isceljenja u toku, zato se ne smemo mešati. Ukoliko druga osoba treba pomoć, jedino što smemo da damo je znanje.

Osuđivanje je funkcija uma koja stvara negativnu karmu.

Ukoliko učestvujemo u sobraćajnoj nezgodi koju je izazvala druga osoba, ne smemo osuđivati. U redu je da osoba učestvuje u saniranju štete ili joj se zabrani vožnja dok ne dokaže spremnost ali ne smemo dozvoliti sebi osećaj povređenosti, prevarenosti.

Imati osećaj kako je neko drugi učinio nama nepravdu ili štetu, zapravo je osuda. Trebamo biti fokusirani ka svojoj lekciji, ka sopstvenoj umešanosti u izazivanje događaja, na traganje puta ka našoj duši, razumevanje koje isceljenje ona treba i koji deo naših dela se uravnotežuje.

Postavlja se pitanje: a šta je sa inkvizicijom, smrti deteta ili nekih drugih događaja koje je teško razumeti sa stanovišta uma ograničenog sa pet čula?

Nikada ne znamo koji je dogovor napravila duša deteta sa dušom svojih roditelja u ovom životu!

Imao sam jedan slučaj gde su mi se obratili roditelji čije je dete prerano umrlo. Duša tog deteta završila je prethodni život kao silovana trudna žena. Silovatelji iz prethodnog života bili su njeni rodite u ovom životu. Morali su da osete surovost gubljenja deteta. Ravnoteža uvek dođe na namirenje.

Ako želimo da shvatimo princip duše i razumemo njenu suštinu, prvo što moramo da uradimo je da prestanemo da osuđujemo i da pokušamo da kroz saosećanje tražimo put do duše. Taj put uvek ide kroz srce!

Nelson Mendela je govorio da je preživeo mnoge godine zatvora samo zahvaljujući ne osuđivanju onih koji su ga poslali u zatvor, u suprotnom bi bio sigurno mrtav. Gandi je  odbio osudu svih koji su prema njemu bili surovi. Primer Hrista je svima poznat, gde se čak izdigao i iznad osude i tražio spasenje za svoje mučitelje. Svi oni su znali da su oni koji su njih mučili verovali da rade pravu stvar, to nije bilo delo njihove duše već uma a isceljenje njihove duše se defakto dogodilo.

2 mišljenja o tekstu “Ravnoteža uvek dolazi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *