Može vam biti bolje

Sedeo sam u nekom društvu i slušao poznanike kako pričaju o svojim problemima toliko se uživljavajući u ta svoja loša osećanja kao da jedu neki omiljeni obrok. Toliko su bili okupirani negativnom stranom svoje svakodnevice i toliko je bila gusta masa njihove energije da nisam uspevao ništa da im kažem. Obuzela me je misao samookrivljivanja jer sam se osećao odgovornim da promenim njihove poglede na život. Kada sam se malo izmakao u svojim mislima, shvatio sam da oni zapravo ne bi ni bili u stanju da me čuju jer su bili van domašaja bilo čega što je drugačije od onoga čime su okupirani. Izgledalo je kao da su patološki uživali u svemu tome jer da nije tako zašto bi sipali so na svoju ranu.

Primetio sam i neku veoma čudnu vezu izmedju njih i njihove patnje koju su zapravo sami izabrali. I gle čuda, našao sam se u sred igre u kojoj su se moji poznanici nadmetali u pokazivanju svojih rana koje su mazohistički produbljivali. Stres koji su oslobadjali bio je odraz stanja njihovih umova koje se vibraciski širilo prostorom. S obzirom da sam se nalazio u njihovom krugu i ja sam primao i osećao te vibracije koje su počinjale da uzburkavaju moju energiju. Počeo sam da se fokusiram na sebe i da se bavim svojom energijom izvlačeći se iz vrtloga u kome su se oni davili.

Trenutak stresne izmaglice koja se širila jače od duvanskog dima u kafiću prekinuo je dolazak konobarice koja je donela novu turu pića. Bila je vidno uznemirena iako je niko od mojih poznanika nije ni primetio.
Ispustila je slučajno ceo poslužavnik pun čaša i flaša na pod. Tresak stakla koje se lomi o pod odvukao je pažnju mojih poznanika sa destruktivnog samosažaljenja na konobaricu. Trenutak tišine a onda njen vrisak i plakanje.

Zapravo, sva koncentracija stresa tj ubrzani vrtlog destruktivne energije kojim su se dobacivali moji poznanici premestio je svoj centrar žarišta na nedužnu konobaricu i polupao njenu energetsku strukturu kao čaše koje je ona ispustila na pod. Privukla ga je verovatno svojim unutrašnjim stanjem koje je po strukturi bila jednaka njihovoj a s obzirom da je bila najslabija morala je da oseti udar. To je isto kao kada se prvi u nizu uhvati za golu strujnu zicu a pogine poslednji, jer nema uzemnjenje iza sebe.

Skočio sam i izveo napolje devojku koja se sva tresla. Smirujući je razmišljao sam o svemu što se dogodilo.
Upravo ovo je bio model vrtloga stresa koji prenosimo jedni na druge i tako održavamo negativni začarani krug od koga stradamo i sami.

Okupirani stresnim stanjem mi smo u potpunoj suprotnosti sa harmonijom prirode, čiji smo deo trebali da budemo. A ta priroda i njena harmonija su i naša suština tj osnovna ćelija iz koje smo nastali.
Što je najgore, i tu prirodu smo počeli uvlačiti u taj negativni vrtlog. Prljajući i negirajući svoju suštinu mi uništavamo prirodu.

A šta je razlog toga?

Čovek je uspavan, stranac u odnosu na svoju unutrašnjost a stvoren je da bude u skladu s prirodom tj svojom suštinom. Sada se verovatno pitate a šta to mi trebamo da radimo da bismo se vratili svojoj suštini koja nije stres!

Rad na sebi i usavršavanje istog u svakodnevici je ključ uskladjenosti sa sobom i prirodom. Sada mnogi od vas misle: pa da, ja čitam knjige, ponavljam afirmacije, gledam klipove raznih gurua i opet mi je loše, znaći to ne radi!
To nije istina, radite pogrešno! Ne pravite vezu izmedju pozitivnih afirmacija i onoga što radite u životu. Ne možete želeti da imate novac a kukati konstantno što ga nemate. Neće vam pomoći afirmacije o zdravlju ako konstantno jadikujete o svojoj bolesti. Ne možete očekivati ljubav dok dajete mržnju.
Duhovni rad treba da bude povezan sa životom a ne rascepljenost na dve polovine života koje nemaju dodirnih tačaka. Rad na sebi nije odlazak jednom mesečno na neko life coach predavanje već proces koji treba da bude deo svakog trenutka vašeg života.

I batalite se tehnika koje vam kažu: razmišljaj pozitivno i biće vam bolje, i od gurua koji kažu da mogu da srede vaš život umesto vas. Pronadjite način kako da živite pozitivno a taj proces će učiniti i sve ostalo da bude u skladu sa sobom.

Sada se pitate a gde to da pronadjete? A ja vam kažem: U SEBI !

Vi se pitate kako da počnete. A ja vam kažem:
Krenite od 5 osnovnih principa mog, Reikey učenja:
1. Sada i nikada ne brinem jer je to besmisleno a nemogućnost toga samo odraz moje lenjosti, bezobrazluka i nemoći jer sam sebi natovario ulogu žrtve ne bi li izazvao saosećanje i tapšao sopstveni ego po ramenu!
2. Sada i nikada se ne ljutim jer tako samo sebi oduzimam energiju i stvaram haos u sopstvenom životu!
3. Sada u uvek sam zahvalan za sve što ja jesam i što imam jer jedino tako zaslužujem sve dobro što mi pripada!
4. Sada sam u ovom trenutku i uživam u svemu što je deo mog životnog puta. Učestvujem iskreno u tome pa makar to bio i posao koji nije idealan jer znam da je to samo prva stepenica ka mom savršenom poslovnom ostvarenju.
5. Sada i uvek ljubav je jedino osećanje koje u meni raste i koje nesebično delim sa svima koje sretnem sa svom putu lekcija koje zovemo život.

Ako i sada nadjete izgovor i opravdanje za svoj stres onda se zaista niste dovoljno nalupali glavom o zid, zato napred.

Nastavljamo u sledećem tekstu.

4.186 pregleda

4 mišljenja o tekstu “Može vam biti bolje

  1. Bravo, bravo Žarko.
    Savršen tekst.
    Treba da se čita i iščitava više puta. Da nas podseti kako lako možemo da skliznemo i skrenemo sa pravog puta. Da nam ukaže da krenemo od sebe, a onda će polako krug da se širi i na one oko nas. Da ne damo drugima da nas uhvate u mrežu negativizma.

    Samo nastavi.
    Radujem se svakom tvom tekstu.

    SC

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *