Ne ubija bolest već informacija

Zvoni telefon, javim se i čujem plač. Tek posle toga, čujem ženski glas koji je jedva izgovorio:

Imam kancer, van sebe sam, ubiću se.

Prepoznao sam je. Mlada devojka koja već neko vreme dolazi kod mene. Pratio sam njeno stanje. Iako se nismo videli nekoliko meseci, teško je bilo u to poverovati: kancer se ne pojavljuje preko noći. On je u bio polju mnogo duže i pre manifestacije u fizičkom telu. Razmišljao sam u sebi kako je moguće da to nisam video kada je bila kod mene poslednji put.

Dogovorili smo se da se što pre vidimo.

U moju kancelariju stupila je devojka izmoždenog lica, kao davljenik koji čeka ruku spasu. Inače je to devojka neizmerne lepote! Sada: pogled potpuno siv, oči potamnele, a ona van sebe.

Šta se dogodilo? – pitao sam.

Bila sam na rutinskoj kontroli kod ginekologa, kod koga inače idem redovno. On je naš čuveni stručnjak, profesor na fakultetu. Posle par minuta mi je rekao: žao mi je što moram to ja da ti kažem. Žalosno je što si tako mlada, a umrećeš vrlo uskoro jer imaš veliku kancerčinu na jajniku. Pretpostavljam da ne može da se operiše, tako da idi kući i spremi se na najgore. To je bilo pre dva dana. Živa nisam! Ne mogu da spavam, dođe mi da se ubijem! Kako da kažem roditeljima? Bojim se da umrem! –briznula je u plač.

Stani. Polako. Šta god da je, ne umire se tek tako. Dok god si živa, ima spasa! Čekaj da vidimo šta je.

Nakon detaljnog pregleda rekao sam joj svoju analizu:

Molim te da sve što ću ti reći uzmeš sa rezervom. Takođe te molim da ti klasična medicina bude na prvom mestu i da budeš pametna. Po mom mišljenju i prema onome što ja vidim, ovo nije kancer već velika cista ispunjena nečim tamnim. Iako je čvrste opne, možemo je ukloniti ako naučiš svoju lekciju, ali o tome ćemo kasnije. Sada te molim: razmisli kod koja dva različita lekara možeš da odeš. Sakrij prethodne rezultate i vidi koje je njihovo nezavisno mišljenje. Kada sve to uradiš, ako se njihova anamneza poklopi sa onim što sam ja rekao, dogovorićemo se ako budeš želela da radimo na to. Da bi mi verovala, molim te idi po potvrdu.

Moje reči su je malo smirile. Zakazala je preglede kod dva različita lekara. Ta dva rezultata su bila identična – krvava cista! Vratila se kod mene.

Ciste su meko tkivo koje odgovara mentalnoj energiji koja predstavlja očvršćavanje mentalnih obrazaca ili stavova koji su se nesvesno nagomilavali tokom vremena. Kod nje je to predstavljalo čitav niz mentalnih obrazaca mišljenja i stavova koje je izgradila. Obrasci su bili vezani za ostvarivanje sebe u ulozi majke. U ovom trenutku svog života ona se intenzivno spremala za tu ulogu i pokrenula je čišćenje tih mentalnih obrazaca. Cista se pojavila kao odbrana njenog ega koji nije želeo promenu. Bila je to njegova zaštita od suočavanja i procesa u koji je ona svesno ulazila. Mentalni procesi počeli su da se spajaju, zgušnjavaju i postaju prepreka njenom kretanju napred. Oni su u stvari već prošlost i svesni su da su nepotrebni ali ih se ona i dalje nesvesno držala.

Kako smo radili na razrešenju tih zaostalih mentalnih procesa i usklađivanju njenog uma sa njenom zdravom namerom došlo je do prihvatanja. Samim tim je i cista nestala. Sama je pukla, a telo se brzo regenerisalo.

Kasnije je zaista postala majka, dobila je divnog anđela i ostvarila se na najlepši mogući način i kao supruga i kao majka jer je na pravi način integrisala sve emocionalne naboje koji su se našli na putu učenja te lekcije.

Šta reći za onog „eminentnog stručnjaka“ iz njene priče? Ništa, nećemo ga sažaljevati kao što se on sažalio nad njom. Možemo se samo pomoliti za njega i nadati se da će ubuduće imati malo više saosećanja.

Saosećanje je daleko veće i plemenitije od sažaljenja. Sažaljenje ima korene u strahu, a tu odmah pored su i osećaj bahatosti i snishodljivosti, a ponekad tu raste i ono izveštačeno “drago mi je što to nisam ja”.

Kada vaš strah dotakne nečiji bol, on postaje sažaljenje. Kada vaša ljubav dotakne nečiji bol, ona postaje saosećanje.

Prema tome, moja poruka tom lekaru i njemu sličnima biće:

Naučite se saosećanju jer to znači spoznati da su sva bića ista i da na sličan način pate. Niste vi ni od koga moćniji. Kada vidite nekoga u nevolji, neka prva reakcija ne bude sažaljenje, već duboko saosećanje. Poštujete takvu osobu i budite joj zahvalni. Svako ko u vama svojom patnjom probudi saosećanje zapravo vam daje jedan od najvećih darova jer vam pomaže da razvijete upravo osobinu koja vam je najpotrebnija na putu ka buđenju.

20.563 pregleda

3 mišljenja o tekstu “Ne ubija bolest već informacija

  1. Predivno, slazem se u potpunosti, ovo pokazuje kako informacija moze da ubije ili da isceli a ne sama bolest ili stanje. Zato je jako vazno i to na koji nacin primamo informacije, odnosno kako reagujemo na njih😊 Hvala☺

  2. Prosto mi je neverovatno da je jedan zdravstveni radnik ,lekar, koristio reči : „velika kancerčina“ . To je prosto neprihvatljivo. Prije godinu dana mi je dijagnosticiran kancer na dojci i linfnin žlezdama. Prošla sam dva hirurška zahvata, hemioterapiju i terapiju zračenjem. Ni u jednom trenutku,ni sa jednom osobom, bio to šalter,snimanja ili pregledi, …nisam naišla na neprijatnost,odbijanje,nemar, ….Da naglasim i to da nisam koristila „veze“ jer ih nemam, …. Godinu dana stalnog boravljenja u zdravstvenim centrima. Sada sam izlečena. Lični pristup ljudima je presudan u svakoj komunikaciji. Osmeh na lice,otvoreno srce, i sve je rešivo. 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *