Sve što pišem i radim izaziva u ljudima različite reakcije. Odavno sam prestao da se obazirem na negativne emocije ljudi koji na taj način izražavaju svoje unutrašnje nezadovoljstvo. Te ružne reči, kojih hvala Bogu ima malo, nisu upućene meni. Na taj način ti ljudi opisuju svoju unutrašnjost – vapaj svoje nemoći da se suoče sa samim sobom. Na tom putu smeta im svako ko ih podseća na suštinu njihovog problema.
Ja nastavljam sa radom. Nadam se da ću barem jednog dana dopreti i do njih i pokrenuti ih na buđenje. Svaki moj tekst je poklon od srca onima koji žele pomoć. To ste vi koji možete da se pronađete u mom znanju, iskustvu i delima.
Vama imam da zahvalim što je mnogo više lepih poruka koje mi stižu. To su reči onih koji se već bude i koji pronalaze pomoć u mom radu i pisanju. Slušajući vas i ja rastem! Uzajamno se pomažemo i bodrimo! Mnogo učim od svih vas koji dolazite kod mene ili mi pišete. Čovek koji prestane da uči, izgubio je bitku sa egom, i prestaje da živi. Ceo tekst „Prvi korak je najteži“
