Ljudi koji dolaze kod mene uglavnom ne kasne. Nekad je to iz stvarne želje da pronađu sebi pomoć, a nekada prosto iz poštovanja prema meni. Međutim, i u tom pravilu ima izuzetaka. Bila je jedna gospođa koja nikada nije mogla da zapamti kada smo se dogovorili da se vidimo, pa sam joj zapisivao, mada je i tada često gubila podsetnik. Nekada bi zaboravljala da dođe, nekada bi kasnila, sve u svemu „nije nam se dalo“.
Meni se vrti u glavi. Imala sam jake bolove. Taksista se nije pojavio… – bezbroj izgovora je postojalo za samo jednu misao njenog ega: „Neću da se menjam!“ Ceo tekst „Da li baš zaista želite da vam bude bolje?“
