Svratio sam u posetu prijatelju, lekaru u bolnicu. Čekajući da se on pojavi, pored mene u čekaonici sela je mlada žena koju su upravo izveli iz sobe. Bili su joj stavili gips na obe noge i bila je u kolicima. Ostavili su je sa papirima u krilu u čekaonici i zamolili je da sačeka svog muža koji je bio na putu ka bolnici. Žena je toliko jako plakala da nisam mogao da joj se ne obratim.
Šta vam se dogodilo? – pitao sam.
Izašla sam da bacim đubre i neki kreten me je udario kolima i polomio mi oba kolena. – urlala je kroz suze.
U tom trenutku naišao je i njen muž i munjevito je odgurao niz hodnik. Ostao sam potpuno šokiran, ne toliko samim događajem jer sam odavno shvatio da se sve događa sa razlogom, već činjenicom koliko je njeno biopolje bilo pocepano i nabijeno energijom besa, ljutnje i sličnih negativnih emocija. Pomislio sam: Nećeš se ti tako lako oporaviti. Ceo tekst „Ne može brže nego što može“
