Naša duša nema fizičku manifestaciju ali ima sadržinu čiju gustinu možemo osetiti kada smo u dubokom kontaktu sa njom. Kao deca, mi smo u vezi sa njom ali tokom odrastanja gubimo tu konekciju nemajući mogućnost da napravimo razliku šta je tuđe a šta naše. U odnosu na to mi kreiramo svoju ličnost da bismo preživeli.
Adaptirali smo se u svetu oko nas da bismo se osećali bezbedno. Sve što nije naše odvaja nas od naše duše. Tada nismo sigurni, osećamo da nismo dobri u nekom aspektu – briga, strah, nemanje samopouzdanja. Počinjemo da verujemo da je naša odvojenost od duše naša suština.
Pokušavajući da se snađemo u svetu oko nas mi pokušavamo da se svidimo drugima. Što se više trudimo da se svidimo drugima to se manje sviđamo našoj duši.
Jedna prijateljica mi je rekla kako je čitala knjigu jedne poznate spisateljice i motivacionog govornika, koja kaže da moramo pozitivno razmišljati, da moramo napraviti sebi osmeh na licu i kada nam nije do njega, da moramo osećati pozitivnost u svemu… i to sve pod parolom opuštenog samopouzdanja!
To moram mi je je u startu bilo već patološki a onda sam se setio nečega što sam izučavao tokom studija psihijatrije.
Opušteno samopouzdanje je zapravo lažna volja. Nemanje osećanja ko smo mi, kao da nema unutrašnje podrške uzemnjenja, kao da postoji rupa u nama, tada stvaramo lažnu volju. Oko te praznine stvaramo svoju ličnost “ja to mogu, ja sam jak“. Kada želimo da popunimo rupu naš nervni sistem se kontrahuje, skuplja pa onda eksplodira pa uđe brzo ponovo u kontrahovanje. Lažna volja je ono loše pumpanje nervnog sistema. Kao na primer: “Ako se ne probudim dovoljno rano Sunce neće izaći“. Tada stalna tenzija postaje naša suština.
Ta naša lažna volja se stvara tokom formiranja nas samih. U nedostatku prave podrške od strane porodice ili društa, ili postojanjem pogrešne podrške izazvane ličnom frustracijom roditelja u smislu: “nemoj ti, ja ću” itd. A onda kada odemo dalje, mi ne znamo šta treba da radimo.
Prijateljica je negirala sve što sam rekao a u isto vreme je pokazivala sve simptome aspekata lažne volje: aroganciju, frustraciju, nefleksibilnost, osudu i kritiku, netoleranciju, napetost i tenziju. Često je pokazivala i ponavljala: “biće kako ja kažem“, i počinjala rečenice sa: “treba da”.
Na taj način ona se zatvarala za radost i ljubav, za čime je inače patila.
Kada sam dublje porazgovarao sa njom, došao sam do trenutka odnosa nje i njene majke gde je dobila informaciju: “Ne možeš da se odmaraš, jer ako se odmaraš znači da si lenja. Ne smeš da tražiš podršku jer tako pokazuješ da si slaba.”
Pokrivanjem da eliminiše sopstveni osećaja da nije dovoljno dobra ona je razvila gvozdenu volju kako bi prekrila osećaj slabosti.
To su bile poruke koje je dobila u detinjstvu i koje je stvorile u njoj lažnu volju.
Kada sam je pitao gde bi mogla da locira svoju nelagodu, ona je stavila svoje dlanove ispod solarnog pleksusa. Ako je blokiran taj deo mi stalno nešto guramo a sistem postaje iscrpljen, tako idemo u depresiju i još veću iscrpljenost.
Kako nije želela da oseća ovo stanje, ona je kreirala gvozdenu volju i postala robot. Kreirala je sve prema onome što je mislila da treba da bude, pokušavala je da svekontroliše. To je jako bolno i neugodno, ali ona je to videla kao jedini spas. S vremena na vreme pokazivala je odlike bežanja, to su bile njene negativne faze, a ponekad borbu, što je ona videla kao svoju pozitivnu fazu. Uzbuđenje joj je bilo jedini pokretač, tako da je počela da radi razne stvari koje su od nje stvarale adrenalinskog zavisnika. U svakom slučaju, sve što je radila bilo je krajnost kojom je zapravo želela da drži svoj život pod kontrolom.
Možda vam je ovo poznato ali imate problem i ne znate šta da radite!
Za početak znajte da niste doveli svesnost u to svoje stanje. Kada postanete svesni, ući ćete u ravnotežu, dobićete unutrašnju podršku.
Zatim osvestite da Super ego uspostavlja strukturu i ne dozvoljava promenu. Napad super ega je sumnja, smanjujemo se, osećamo osudu, kritiku, strah. To je glas koji nas zadržava da ostanemo unutar strukture, bez sposobnost da se povežemo sa sopstvenim punim kapacitetom.
Postati svestan činjenice kako naš super ego manipuliše nama i zašto mu verujemo da nismo dovoljno jaki i dovoljno dobri, ključan je u savladavanju ovog problema.
Što smo svesniji delovanja super ega slobodniji smo. To puštanje nosi sa sobom i probleme jer ova svest o super egu pokreće još jači njegov uticaj tako što stvara još veće osuđivanje, iznosi još više prljavštinje na površinu i onda je naša osuda još veća jer super ego ne želi da umre.
Jedino kako možemo doći do transformacije je osećaj na koji način super ego staje ispred nas i ograničava nas. Shvatanje zašto pokušava da nas štiti i od čega. Kada je prestala njegova funkcija.
Super ego je sve ono iza “ali”. Posle “ali” govori super ego: Ja bih to ali…
Kako ćete to postići?
Istraživanjem bez ostavljanja prostora vašem egu da vam daje odgovore na pitanja:
– Šta se dešava kada prestanem da pravim napor da se nešto desi, kada prestanem da guram?
– Koja uverenja imam u vezi življenja bez napora “Ako ne radim, neću ništa zaraditi”, “Ako se odmaram, ja sam lenj”?
– Šta govori super ego kada prestanem da guram?
Kroz ovakva istraživanja unosimo svetlost u skrivene delove sebe i polako oslobađamo svoju dušu iz kandži Suer Ega.
Vredi se potruditi jer ono što dobijate nema cenu!